20. Novembra 2019. | 10:36
Početna / Drugo / Мост културе: Крагујевац – Москва

Мост културе: Крагујевац – Москва

 

Пројекат „Школе мира” претходног викенда довео је до низа конференција, радних састанака, упознавања и дружења челних људи културних институција Москве и Крагујевца.

Циљ прoјекта је успостављање трајних партнерских односа институција културе. Кренуло се из Спомен парка „Крагујевачки октобар” конференцијом и обиласком светиња. Пламен запароженог пријатељства је пренет у Народни музеј, Народну библиотеку „Вук Караџић”, Књажевско–српски ТЕАТАР, Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић, Завод за заштиту споменика културе и на  Градску туристичку организацију.

Директорка  Музеја Јасна Пољна Јекатирана Толстој упознала је Крагујевчане са комплексом Лава Николајевића Толстоја, његове куће и имања, где је славни писац прево скоро цео свој живот и написао своја најзначајнија дела. Јан Кадрушевич, званично најбољи туристички водич Москве, нас је провео кроз „Музејом Коломенско”, културним и туристичким потенцијалима летње резиденције Петра Великог. У четири радна дана виртуелно смо се селили у: „Државни музеј одбране Москве”, „Библиотеку руске историје и филозиофије Дом Лосева”, „Академију акварела Сергија Андријакија”, „Позориште драме и комедије Москава” и „Центар за естетско васпитавање деце Моцарт”.

Овогодишњи културни мост Крагујевца и Москве је круна рада три деценије Школе мира.  Изнедрио је потписивањем завршног документ о будућој сарадњи наведенх институција културе два града „Писмом о намерама”. Обе стране су се обавезале да ће организовати програмске активности који ће свесрдно допринети популаризацији културно – историјског наслеђа, развоју руско – српских културних веза. Ова сарадња ће се остварити кроз заједничку организацију, фестивала, гостовања група и појединаца ради представљања уметничких и музејских изложби, књига и електронских ресурса, пројеката у области културе, образовања, грађанског и патриотског васпитања. Али и стварања платформе за личне контакте и и пријатељство грађана Русије и Србије!

Ево што ја радим, како Руси кажу ово је „Народна дипломатија”. Сусрети који проналазе начине да афирмишу ствараоце, уметнике , културне раднике и институције које нису у фокусу ресорних Министарстава државе. Временом, уметници којима је дат шанса на мала врата постају промотери својих културних вредности висoкоих дефинција. Овогoдишње дружење гласом и диригентском палицом отворио је професор Војислав Спасић са својим хором Архангел, који је „ученик” прве генерације „Школе мира.

Радује ме обећање директорке Библиотеке Лосева Валентине Иљине да ће употпунити књижни фонд наше „Народне библиотеке” својим поклоном, књигама на руском значајних књижевника. Рођена је и идеја да се у истој институцији формира „Руски кутак”. Договерено је да 9. маја идуће године наш музеј организује пригодну изложбу у Московском музеју поводом прославе победе над фашизмом. Московљани узвраћају изложбом која ће бити представљана у оквиру „Октобарских свеаности”.

Међународни позоришни фестивал „Подмосковске вечери” позвао је наш Театар да учествује на овом фестивалу са својом преставом. КУД Абрашевић је добио позив за учешће на „Свесловенском фестивалу” фолкора. Највише су ми пријали осмеси на лицима свих учесника и срдачна поздрављања, који су ми највећа награда  за моје живтно дело као Народног дипломате, као и договор око развијања „културног туризма”, али и речи седмогодишњег Паше, најмлађег учесника  културних посланика Москве: “Кад се вратим у Москву хоћу да учим српски језик”, рекао нам је професор Петар Стефановић.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Народна библиотека „Вук Караџић” на новој локацији

“Интересантне су везе између Руса и Крагујевчана. Управник библиотеке у Крагујевцу (1919 – 1923.) био је Настислав Шутамотов. Он је и кумовао библиотеци променивши јој име из „Јавна библиотека” у „Народна библиотека”. После великог страдања Јавне библиотеке у Великом рату од стране Аустроугара, направио је ред и извршио каталогизацију преосталих књига које окупатори нису спалили. Наша библиотека је 13 пута мењала локацију и надам се новој репрезентивној старој згради, где ћемо сместити наших 300 000 књига и 200 000 часописа”, рекао је гостима директор Мирко Демић.

Читалачка библиотека у Москви „ Дом А. Ф. Лосева” је државна библиотека која је произашла из грађанске иницијативе у периоду 80. и 90. година прошлог века, због колективног интересовања за Руске филозофе. А. Ф. Лосев   је последњи великан Сребрене културе  стручњак за античку културу и религију, мада није творац ниједног новог правца. Библиотека се развила из његове приватне библиотеке од 11 000. књига.  Фонд библиотеке допуњава се радовима истраживача, гостију библиотеке из 50. земаља. Библиотека је уједно и музеј, јер чува артефакте. За млађе нараштаје организовали смо клубове средњешколаца и студената. Вршимо директне преносе свих наших изложби и научних радова на нашем порталу „www. losev – library. ru”.

Део библиотеке је дигитализован.  Све екскурзије у Москви крећу из наше библиотеке, јер смо лоцирани у најужем делу пешачке зоне.

Емотивно и стручно у Атељеу

 

Посебно емотивно, и креативно било је  у  Атељеу Средња стручне школе, на часу дизајна ентеријера.

Гости су разгледали изложбу радова њених ученика која је постављена у школској галерији за манифестацију „Ноћ музеја”. Директор Синиша Којић их је упознао са историјом најстарије стручне школе на Балкану, уз разгледење Музеја школе. Наравно завирило се и у учионицу.  Сви заједно су присустовали једном школском часу у Атељеу школе.

Академија акварела и лепих уметности похађају кроз разне групе деца од шест година, средњошолци, 175 студената на буџету и 29 самофинасирајућих студената, али и љубитељи ликовне уметности зрелих година. Додатна образовања за студенте и професоре се посебно плаћају. Сви зидови велелепне зграде су украшени сликама. Драго ми је да смо се упознали  са нашим и вашим програмима образовања. Уметност је лек за душу. Дефиниције у уметности нема и све теорије нису важне. Добра је слика која отвара наша осећања, ма каква била. Да би слике имала вредности, уметнике треба образовати. Публика ће препознати вредности. Уметник не може да се изрази кроз реч, ако не савлада ликовну уметност. Данас је цела Европа преплављена сликама самоуких сликара”, нагласила је Наталија Курбатова проректор „Академије Акварела”.  Забележили смо и  поклон професору Драгану Сретеновићу, уџбеник Цртања и композиције, рад професора њене Академије намењен за узраст средњешколоца.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Miloš Ignjatović

Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.