18. Avgusta 2019. | 23:02
Početna / Otvorena vrata / Стартовала Грбичка фијакеријада

Стартовала Грбичка фијакеријада

Еколошко село Грбице може се похвалити да недељу дана пре сеоских литија, од јуче манифестацијом спортског каракатера „ Првом Грбичком фијакеријадом”, која је продефиловала  засеоком Селиште, а одржана у школском дворишту крагујевачког одељења Доње Грбице прве ЕКО Основне школе “Свети Сава” из Крагујевца, коју је организовaо СКК  Шумадинац. 

Десет запрега расних и радних  коња упрегнутих у фијакере возили су одгајивачи: Драган Живановић, Петар Миленковић, Милан Милетић, Славољуб Мошић, Слободан Милић, Предраг Томић, Небојша Димитријевић, Небојша Петровић, Рајко, Јован и Марко, и више јахача и јахачица. Домаћини су госте дочекали сољу и погачом!

Програм такмичења за најлепшу: запрегу, коња, кобиилу, јахача, јахачицу…Програм је водио чувени и највиши крагујевачки водитељ Драган Пецељ.

 

 

Фантастичним програмом представили су се ученици школе Свети Сава, али  и грбички песник Јевта Цар опеваши радост и осмех деце на овом скупу. Смотру јахача и запрега отворила је Соња Павловић, судија Касационог суда у Београду.

Преседник Управног одбора СКК Шумадинац, Васиљевић, уручио је поклон – ждребе српског шарца председнику Надзорног одбора, професору Драгану Батавељићу рекавши: 

„У овој нашој дивној породици коњара имамо још једног узгијавача наше домаће аутононе расе, нашег Драгана који је заслужиио оснивањем клуба и организовањем данашње Грбичке фијакеријаде, која је битна за наш клуб. Данас наш драги професор  по први пут наступа као члан клуба, али и као узгијивач. Можемо се похвалити још једним новим чланом. Данас за наш клуб први пут наступа и ергела Јовановић из Аранђеловца и њен власник Рајко Јовановић”…

Захваливши се учесницима, гостима, медијима и господину Рајку Васиљевићу на поклону професор Баевељић је рекао: „Бог нас је погледао јер овај предивни тренутак и ово предивно време данас омогућило је да успешно организујемо ову манифестацију. Потрудићу се да идуће године буде све знатно значајније и много обимније уз учешће 20 до 30 запрега. СКК Шумадинац жели да ова манифестација буде саставни део прославе Ђурдевданских свечаности Крагујевца на дан наших литија”…

 

 

 

Идеалну прилику су јуче имали такмичари и посетиоци да науче о овом елитном спортском надметењу захваљујући искусном

 

националном стручњаку за процену и екстеријер коња, судији Љубиши Алексићу, који је о историји коњарства рекао: 

„У историји коњарства значајно место заузима ваш комшија Миливоје Петровић Блазнавац  који је као Министар унутрашњих послова Кнежевине Србије направио програм за развој коњарства. Он није могао, или није хтео да чека те је избоксовао дозволу за увоз 200 кобила и 9 пастува са педигреом из Аустрије. После три године направио је припусне станице у свим окрузима кнежевине и увидео потребу за стручним кадровима. Послао је по десет питомаца у коњичку, артиљерисјку и пешачку академију. Тамо су питомци три године похађали пре подне теорију, а поподне практично јахање. Коњизам је њиховим повратком кренуо крупним корацима у Србији. Ако историју посматрамо као спортисти видећемо да је прво Шабац  1888. године, а потом годину дана касније и Крагујевац формирао „Коло јахача” и кренуо са редовним изложбама и такмичењима, у почету само у војним дисциплинам а касније и народним учешћем. Данас оцењујемо стационарно, због проблема са точковима, јер немамо услова да направимо осмицу. Прво ћемо оцењивати изглед коња: њихиву упареност по боји и висини, њихову очишћеност, спремност за изложбу, да ли су им намазана и подрезана копита. Оцењује се да ли је опрема за коње адекватна у односу на коње, односу на фијакер и затим да ли је то све упаренао. Наравно, оцењујемо како су обучени и колико педнтни возач и сувозач. Швајцарци имају високу традицију сеоских такмичења које тамо као и ви овде организујете у близини Цркве. Кажу да возач мора да буде обучен као да иде у Цркву.  Када човек иде аутомобилом у цркву, вози брзо и не размишља што је пошао у ХРАМ, али када полако управља запрегом у свом фијакеру сети се својих предака и свега што је важно”….

Када први пут долазите у село увек се чини да је далеко од града, сваким новим доласком и упознавањем људи из краја оно је све ближе и постајемо зависни од чистог ваздуха и природе која се успешно бори са вредним сељанима. За оне који желе да уживају у природи и вожњи са два коња идеалан терен, асфалтирани путеви, поточић, птице, за оне којима та романтика није довољна и зависни су од интернета могу потврдити да им и четовање неће недостајати, јер околина школе и порта цркве Пророка Светог Илије је покривена мрежама свих дистрибутера.

 

 

 

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Miloš Ignjatović

Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.