Grad Požarevac, Centar za kulturu Požarevac i Arheološki park Viminacium predstavljaju prvo izdanje pozorišnog festivala VIMINACIUM FEST – MITOVI STARI I NOVI od 3. do 9. septembra 2018. godine. Autor i selektor festivala, Mihajlo Nestorović nakon velikog broja odgledanih predstava u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Republici Srpskoj i BiH, predložio je pet predstava za takmičarski program festivala. U pitanju su predstave (mitske – istorijske tematike) iz Zagreba, Sarajeva, Banja Luke, Beograda i Novog Sada, regionalno nagrađivanih reditelja: Andraša Urbana, Aleksandra Popovskog, Ozrena Prohića, Biserke Kolevske i Ive Milošević. Festival će 3. septembra otvoriti koncert orkestra Centra za kulturu Gvardija, dok će na zatvaranju festivala, 9. septembra biti izvedena Rok opera, Novosadskog Big Benda i hora i orkestra opere Srpskog narodnog pozorišta. Koncerti i pozorišne predstave održavaju se u amfiteatru Arheološkog parka VIMINACIUM sa početkom u 20h. Ovo je jako važan i izuzetno značajan umetnički poduhvat, ne samo za grad Požarevac, već ceo region, daje mu međunarodni karakter što je neophodno da bi domaća publika uporedila gde je srpsko pozorište u odnosu na okruženje. Verujem da će u budućnosti ovaj festival postati najznačajniji kulturni događaj u Požarevcu, posebno zbog same tematike i lokacije na kojoj se odvija. Ovim se Požarevac našao na kulturnoj i pozorišnoj mapi bloga u cilju promovisanja kulturnog turizma.
Trudeći se da, kao selektor, odaberem predstave koje će se uklopiti u programsko opredeljenje festivala i uvažiti osnovni kriterijum za izbor istih, a to je da predstave budu zasnovane na mitskim događajima, da se bave mitom, ili istorijskim ličnostima nastalih u doba antičke i starorimske književnosti, ili u svojoj osnovi, obrađuju mitske ili istorijske ličnosti ili događaje izniklih kao inspiracija za tumačenje savremenih pojava i ličnosti iz sveta kulture, nauke, politike, umetnosti i sl. Odlučio sam se za gorepomenuti izbor. Mihajlo Nestorović, autor i selektor festivala
VIMINACIUM FEST – MITOVI STARI I NOVI
od 3. do 9. septembra 2018.
Glavni takmičarski program festivala
4. septembar – Pozorište Gavela, Zagreb – KRALJ RIKARD TREĆI
5. septembar – Narodno pozorište Sarajevo – FENIČANKE
6. septembar – Dječije pozorište Republike Srpske – ODISEJ- SAN O POVRATKU
7. septembar – Narodno pozorište Beograd – ELEKTRA
8. septembar – Novosadsko pozorište – HASANAGINICA
 |
| Amfiteatar, Arheološki park Viminacium – mesto održavanje festivala |
Karte se po ceni od 1000rsd mogu nabaviti u KC Požarecac ili na samom lokalitetu, neposredno pre početka predstave.
Više o takmičarskim predstavama (reč selektora):
Više o takmičarskim predstavama (reč selektora):
KRALJ RIKARD TREĆI, pozorište Gavela Zagreb
Viljem Šekspir, režija Aleksandar Popovski
Odavno nisam tako dobro razumeo Šekspira. Tome je, svakako, najzaslužniji maestralni Ozren Grabarić. Glumac – div, ali, ukoliko treba i – mrav. Glumac koji sa neverovatnom lakoćom igra Ričarda, koji je, u samoj ulozi, doneo nešto novo, ne samo zlobu, pokvarenost, ili okrutnost, što čini osnovne karkteristike ovog lika, već dozu impresivnog crnog humora i čini Ričarda i duhovitim, vragolastim, pa i zabavnim. Grabarić je imao sjajnu glumačku podršku od strane čitavog ansambla Gavelinog pozorišta. Ono što ovu predstavu čini dobrom je, pored sjajne glumačke igre , inovativno čitanje Popovskog, koji čitav komad tretira kao svojevrsni, savremeni politički triler. Tu prepoznajemo sadašnjost, rekao bih, svih ”naših” zemalj, pa i svetsku. Sve je prepoznatljivo. U takvom trileru, glavni junaci, zločinci postaju zvezde, nevini se proglašavaju krivima, istina postaje laž. Savremeni prevod, kostimografija, izuzetna muzička podrška, te originalna video rešenja, čine ovu predstavu zanimnjivom, uzbudnjivom, aktuelnom i, jednom rečju, dobrom.
FENIĆANKE, Narodno pozorište Sarajevo (BiH)
Euripid/Lada Kaštelan, režija Ozren Prohić
Reč je o predstavi koju će publika rado gledati. Zanimljiva adaptacija Euripidove antičke drame koja korespondira sa današnjim vremenom i obrađuje aktuelne teme, poput borbe za vlast, zavisti, bratoubijanja, usuda i prokletstva kroz generacije. Veoma ujednačena igra čitavog ansambla, razigranost, scenografska i kostimografska rešenja, jesu preporuka selektoru da uvrsti ovu predstavu na repertoar festivala. Ono što je zanimljivo, jeste sama priča, ispričana preko mita, o današnjim problemima. Gledajući ovu predstavu shvatićemo da se od antike do danas ništa bitno promenilo nije.
ODISEJ – SAN O POVRATKU, Dječije pozorište Republike Srpske, Banja Luka
po motivima grčke mitologije, scenario i režija Biserka Kolevska
Ako iko zna da spoji ”malu” i ”veliku” publiku, onda je to, upravo, Dječije pozorište R. Srpske. Repertoarski briljantan potez. Predstava o jednom od najlepših mitova Grčke, o neustrašivom junaku, koji nakon pobede u Troji sanja svoj san o povratku kući. Uzbudljiva, puna uzbuđenja, avantura silnoga Odiseja, koja u netremice gledaju i stari i mladi. I, ono što izdvaja ovu predstavu od ostalih jeste da nema niti jedne izgovorene reči. Dakle, šarolija u svakom smislu. Prelepa muzika, spektakularno dizajnirano svetlo, scenska rešenja, veoma spremni i spretni glumci. Predstava koju ću dugo pamtiti. Nadam se i publika u Viminacijumu.
ELEKTRA, Narodno pozorište Beograd
Danilo Kiš, režija Iva Milošević
Visoko estetizovana predstava ”Elektra”, jedne od naših najnagrađivanijih rediteljki, Ive Milošević, je specifična, ne samo po konceptu rediteljke, već i po načinu glume, sjajne, mlade glumačke postave, predvođene Nadom Šargin i Markom Janketićem. Gluma bez ”patosa”, bez prenaglašenog izraza, bez lažnih osećanja i ”cepanja” emocija. Takođe, rediteljski vešto izbegava brutalne scene ubistava kojim obiluje Kišova drama. Ovde su ta ubistva stilizovana, bez krvi, vriske i cike. Ova Elektra nije rekonstrukcija Grčkih tragičara, ali mišljenja sam da će savremena publika prepoznati sve ono što nosi sa sobom klasična tragedija, na jedan suptilan, nenametljiv način.
HASANAGINICA, Novosadsko pozorište / Ujvideki Szinhaz/ Novi Sad
Ljubomir Simović, režija Andraš Urban
Marta Beneš! Retko se na našim scenama pojavljuju mlade glumice, koje svojom sugestivnošću, talentom, pa i lepotom, zašto ne, plene do kraja, bez kalkulisanja, odigraju ovako složen, kompleksan lik kao što je Hasanaginica. Oni koji ne poznaju rad Andraša Urbana i ko nije gledao njegove predstave, biće zatečen načinom na koji on tretira problematiku datog u komadu. Izrazito muzička predstava, obogaćena fantastičnom muzikom Irene Popović Dragović, poput pank koncerta, ostavlja snažan utisak na gledaoca.
Arheološki park Viminacijum zvanično je otvoren 5. oktobra 2006. godine. U Viminacijumu je zaposleno 20 mladih ljudi iz okolnih mesta. Sedam objekata je pokriveno i otvoreno za posetioce: Severna Glavna kapija legijskog logora (Porta praetoria), Rimske terme, Rimski amfiteatar, Mauzolej u kojem je najverovatnije sahranjen rimski imperator Hostilijan, Mamut park. Domus Scientiarvm Viminacium / Naučno istraživački i turistički centar, Zanatski centar sa pećima za proizvodnju keramike i opeke.
