3. FESTIVAL POBEDNIKA FESTIVALA Rakovica 2017: mini-hronika

3. FESTIVAL POBEDNIKA FESTIVALA 2017, pozorišni festival, od 12. do 19. oktobra, Centar za kulturu i obrazovanje Rakovica

Opština sa oboda grada, mali kulturni centar nenametljivo sklonjen od glavne džade, ali ispred ulaza proteže se crveni tepih duž koga su poređani plakati nagrađivanih predstava iz čitave zemlje, od Novog Sada do Vranja. Razgovor nekolicine posetilaca prekida neobična pojava čoveka sa koferom, cujemo prve reči i shvatamo da smo deo scene/performansa. Na poziv Dorodošli u Elksinorznali smo da je festival i zvanično otvoren. Minja Bogavac preuzela je festivalski plašt i smestila se u stručni žiri koji je budno ispratio sve predstave do poslednjeg festivalskog dana, pored Minje, stručni žiri činili su Miša Janketić i Nebojša Bradić. Kao što smo naglasili već u najavama, pored stručnog žirija sud je donosio i žiri publike.

Ovakvi festivali koji izlaze iz okvira pozorišta u centru grada ili izlaze iz velikih festivalskih pozorišnih centara dragoceni su zbog ljudi koji zbog tempa života ne stižu da prate aktuelnu pozorišnu ponudu. Osim praktičnosti ovakvog festival, uvek je dobro da na jednom mestu vidimo predstave koje su nagrađivane na festivalima širom zemlje i dolaze iz različitih regionalnih pozorišta, tako da na jednom mestu možemo da sagledamo presek najkvalitetnijih umetničkih ostvarenja. Organizacija festivala festivala i ove godine bila je na visokom profesionalnom nivou. 

Prve festivalske večeri gledali smo vitešku dramu Ištvana Baloga Crni, u adaptaciji Ferenca Nemeta i režiji Žanka Tomića novosadskog pozorita Ujvideki sinhaz. Za glumicu večeri po oceni žirija publike proglašena je Emina Elor.

Umetnički direktor ovog pozorišta, Robert Lenard rekao je: Ovaj tekst je izuzetno bitan u istoriji drame i srpske i mađarske, ali njegov problem je što nije dobar u dramaturskom smislu kao što to I nisu tekstovi sa početka 19. veka. U sliku ove predstave ja sam došao pošto je koncept supermarket, koji je u ovom slučaju metafora cele Srbije ili svet, Žarka Tomića bio već gotov. Tomić je u ideji imao jednu čarobnu reč – Tarantino. Primećeno je da predstava odiše posebni montiopajtonovskim humorom koji nije tako čest u našim pozorištima, na pitanje kako je uspeo tako da oneobiči komad Žarko Tomić je odgovrio: Hiperinformatički svet zombija potrošača trebalo je uklopiti sa svetom romantičarske, ideologizirane drame u kojoj centarlno mesto zauzima jedan po svemu idealan junak. Sučeljavanjem ova dva sveta stvara se provalija iz koje vri komika komada.

Meni je najviše pomogla muzika Davida Klema i ovajlik sam izgradio kao rok zvezdu, rekao je Arpad Mesaroš glavni glumac ovog akcionog mjuzikla. Za glumicu večeri, po oceni publike, proglašena je Emina Elor za ulogu Ružice. Kao rekacija na ovu nagradu glumica je izjavila da joj je bilo jako teško da igra ovaj lik i prikaže poziciju žene u ratu, nije tražila jedan pravi lik već je pokušala iz ja pozicije da reaguje. 

Za tri nedelje imaćemo premijeru muzičkog komada “Jesenjin” za koj je muziku napisao Kornelije Kovač. U decembru će izaći “Edvard II” Kristofera Marloa koju ću ja režirati. U januaru nam dolazi jedan ruski reditelj  koji će režirati Servantesovog “Don Kihota” u svojoj adaptaciji,a potom nam se vraća Andraš Urban koji će režirati “Hasanaginicu” Ljubomira Simovića, obavestio nas je direktor pozorišta za kraj.

Druge festivalske večeri na sceni se predstavilo Pozorište Bora Stanković iz Vranja predstavom Ruža, uvela u režiji Milana Neškovića i po tekstu Jelene Mijović. Ovaj herojski projekat pozorišta bez doma zaslužio je posebno priznanje festival koje je direktoru pozorišta uručila mr Nataša Nikolić. Milan Nešković je na okruglom stolu, posle predstave istakao da je predstavom želeo da prenese univerzalnost ljudskih sudbina koje prikazuju dela Bore Stankovića. Ovo je Neškovićev prvi pozorišni susret sa Stanovićem i najavio je da će nastaviti njime da se bavi već u ovoj pozorišnoj sezoni u Narodnom pozorištu u Beogradu. Videli smo jedno novo čitanje klasika iako je tekst Jelene Mijović  potpuno originalan napisan u  postmodernom ključu. Nešković je pohvalio ovaj tekst jer je Jelena pronašla ključ Borinog pisanja. Istakao je da su predstavu stvarali u nepozorišnim uslovima seljakajući se sa mesta na mesto i uspeli su da naprave predstavu koja je stigla do Sterijinog pozorja iako je produkcija celog komada iznosila 70 000 dinara. Glumci su istakli da je bilo zadovoljstvo raditi sa Neškovićem koji je uspeo da depatetizuje Stankovića. Poseban kuriozitet bio je što su po prvi put igrali Boru Stankovića na književnom jeziku bez akcenta. Publiku je posebno osvojila Radmila Đorđević ulogom adžike. Komentarišući svoju ulogu Radmila je istakla da se takve žene kakva je adžika u našem društvu mogu sresti i danas i da je to još jedna od potvrda koliko je Stanković ušao u dušu čoveka kao takvog.

Petak, 13.10. 2017. obeležila je tragikomedija o srpskom mentalitetu datom u ogledalu emigracije u Beču, Hor bečkih dečaka po tekstu Miroljuba Nedovića u adaptaciji i režiji Infrana Mensura produkcije Yugoart iz Beograda. Uz dozvolu autora reditelj je promenio naslov komada i napravio intervencije u tekstu koju su nastajale tokom probe. Tekst ove tragikomedije čini se veoma živ na sceni. Tri ocavala jugovića posle propasti firmi i poslova u Beču, našli su se u jednom bečkom podrumu u koji ih je smestio jedan zemljak polukriminalac, kakav opstaje u svakom režimu. Bore se u tom malom prostoru, živeći na poslednjoj lestvici egzistencije. Pokušavaju da nešto zarade, ali stara dama- Evropa traži mlađe i fakultetski obrazovane. Kako Mensur kaže: Naša stara dečačka potreba za boljim životom dovela je ova tri čoveka u podzemlje života. I uoči Nove Godine bez radija i televizije sećaju se starih vremena povajući jugospovenske šlagere sedamdesetih i osamdesetih.

Stručni žiri Predragu Ejdusu dodelio je Nagradu za najbolje glumačko ostvarenje festivala, u obrazloženju između ostalog stoji: Predrag Ejdus je još jednom opravdao svoju umetničku reputaciju, pokazujući da je, kao izvrstan dramski glumac, spreman da nadmaši okvire žanra: njegov Aca je komičan, ali i tragičan u svojoj komičnosti; on je ujedno sirov i nežan; ponižen i dostojanstven; on je višeslojan i uverljiv, tako da se publici čini stvarnim, što neizmerno doprinosi realističkoj postavci predstave. U selekciji ovogodišnjeg Festivala pobednika Festivala, većina predstava odlikovala se kolektivnom igrom čitavog ansambla, zbog čega se rad Predraga Ejdusa, izdvaja kao nesumnjivo najznačajnije, individualno, glumačko dostignuće. Sem toga, Predrag Ejdus je glumac čiji se glas čuje iz OFFa i u predstavi “Bela kafa”, zbog čega je ne samo umetnik sa najvećim individualnim glumačkim ostvarenjem, već i glumac koji se u selekciji ovogodišnjeg Festivala pojavio dva puta, u dve predstave.
__________________________________________________________________

Sa promocije knjige Dramaturška analekta 2

U subotu pozorišna scena je odmarala, a festivalsko veče bilo je  posvećeno jednom od najvećih autora pozorišne muzike sa ovih prostora Zoranu Hristiću. Pored slavnog kompozitora na pitanja posetilaca odgovarali su i dramski umetnik Miša Janketić i selektor festival. U nastavku večeri prikazan je i dokumentarni film o Zoranu Radmiloviću.
U okviru pratećeg programa festivala, u Galeriji Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica održana je promocija knjige teatrologa Radomira Putnika Dramaturška analekta 2. O ovoj knjizi, izdanju Udruženja dramskih pisaca Srbije, govorili su Miladin Ševarlić, dramski pisac i predsednik Udruženja, Milovan Zdravković, umetnički direktor i selektor festivala i mladi reditelj i dramaturg ili, kako su ga ostali govornici nadahnuto predstavili – teatrolog, Tadija Miletić.
_________________________________________________________________

Nedelja je bila rezervisana da se igra predstava Narodnog pozorišta iz Sombora Gogolend, u režiji Andraša Urbana, a prema motivima književnog dela Janoša Hercoga (dramaturg Kate Đelmaši). Posle predstave, koje je ostavila jak utisak na prisutne gledaoce, organizovan je okrugli sto: Irena Popović Dragović, koja je pisala muziku, i glumci Saša Torlaković, Nenad Pećinar i Branislav Jerković, odgovarali su na pitanja publike i novinara. Predstava, o kojoj smo već pisali na blogu, ponovo je zablistala u bizarnosti svog scenskog prikaza. Muzika je u ovoj predstavi, kao i u većini ostavrenja istog reditelja predstavi dala poseban ton, na granici novog cirkusa. Predstava koketira i sa poetikom performansa. Hercog piše o tome kako čovek da pobedi savest, potrebu da govori istinu I na taj način stižemo do sveta negativne utopije Gogolenda. Publika je za najboljeg glumca večeri proglasila Sašu Torlakovića.

Ova predstava je osvojila Nagradu za najbolju predstavu festival po odluci stručnog žirija u čijem obrazloženju, između ostalog, stoji: Gogoland je angažovana pozorišna predstava, izrazito modernog senzibiliteta. Ona postavlja pitanje koje uloge, kao pojedinci, igramo u društvu, ne isključujući ni one koje igramo u pozorištu: bilo kao izvođači, bilo kao publika. Pretresajući pitanja stara koliko i sama pozorišna umetnost, ova predstava uspeva da postavi i druga, savremena, dnevno-politička pitanja, upozoravajući nas da pasivna pozicija posmatrača, sakrivenog u mraku, nije uvek sigurna, niti bezbedna, kao što se čini. Gogolens je postdramsko pozorišno delo, koje se pored relevantnih tema, odlikuje i upečatljivim rediteljskim rešenjima, ujednačenom estetikom i vrsnom, energičnom, kolektivnom igrom ansambla. To su razlozi zbog kojih se ova predstava izdvaja iz selekcije ovogodišnjeg Festivala pobednika festivala, kao umetnički i idejno najambicioznija produkcija.

Poslednje takmičarsko veče, Centar za kulturu i obrazovanje u Rakovici ugostio je ansambl Narodnog pozorišta iz Beograda sa predstavom Bela kafa po tekstu potrvđenog srpskog klasika Aleksandra Popovića i u režiji Milana Neškovića. Razigrani ansambl Narodnog pozorišta izazvao je ovacije kod publike, a Olga Odanović je osvojila je i nagradu žirija publike za najbolju glumicu festivala. Olga Odanović u predstavi igra Majku Janju, Odanovićeva svoju ulogu ostavruje u tragikomičnom ključu mameći nam osmeh na lice okamenjeno od susreta sa istorijskom jezivom stvarnošću. Pored intrigantne režije Milana Neškovića koji koristi kadrove stripa i tehnike nemog filma u pozorišnoj postavci, ova predstava ima izuzetnu podelu. Glumci su tako povezani, upućeni jedni na druge i publici prenose ljubav prema igri što je kao pozorišni manir počelo da nestaje sa neših profesionalnih  scena. Nagradu publike za glumicu večeri dobila je Nada Šargin za ulogu Zore Šišarke.

U čast nagrađenih – odigrana je pozorišna predstava Slike iz života vladike Nikolaja – Monah Tadija, produkcija Centra za kulturu i obrazovanje Rakovica, prema tekstu Ljubomira Rankovića, u adaptaciji Željka Hubača i režiji Vladimira Lazića. U ovoj predstavi igraju: Boris Pingović, Nenad Stojmenović, Predrag Miletić, Snežana Savić i Marija Krulj. Detaljniji prikaz predstve u nekom od narednih blog postova.