Ako treba, živeću bez Sunca,
i u ponor otići ću prva,
odneseš li samo komad srca,
nek ‘ me zgaze kao da sam mrva.
Ako treba, nek ‘ mi sude ljudi,
nek ‘ mi tuga celu dušu uzme,
uzalud će vetar da me budi,
k ‘o na kiši prosuće se suze.
Ako treba, ostavi me samu,
nemoj više nikad da me zoveš,
zaroniću u beskrajnu tamu
ako rešiš od mene da odeš.
