Nemam boju, gumicom obrisana je s mene.
Nema ptica da osušeno nebo zarumene.
Ne trebam ti
Više no li ti treba žar u oku.
Ne trebam ti…
Muk govori bolje nego nekad hiljadu ljudi.
Muk zna bolje da dočara i nasluti.
Strah nestaje s njim, ostavljajući samo tupost u stomaku.
Ostaje ravnina pred očima da priča bajku
Satkanu od iluzija u lavirintu.
Ne mijenjam se a morala bih.
Kome ne bi trebalo i dalje poklanjam stih
Satkan od iluzija u lavirintu.
Nemam boju. Rukom odnešena…
Nemam lice. Nisam pošteđena:
Satkana od iluzija u lavirintu.
Niko ne odlazi čarobno kao ti.
Niko ne čeka slađe nego ja.
Jedan me uzdah odvaja od očaja.
Jedan te osmijeh odvaja od sjaja.
Satkani od iluzija u lavirintu…
