Svu noć misli beže – reč naći ne umem
Dok pesma me kida nesnom obuzeta
Kao da sve mogu – mada ne razumem
Zašto je iz stiha tek rima uzeta?
Zašto bi nejasno, neshvatljivo ikom
Sve glavom što prođe – a pero zapiše
Zar redak ma koji treba zvati stihom
Kad u njemu ništa ne zvoni, ne diše?
Pesma je u noći, ili noć u pesmi
I te dve se noći nigde neće sresti
Kao što ni voda ne vraća se česmi
Ni misao prosta stih ne zna isplesti.
