14. Oktobra 2019. | 23:50
Početna / Pozorište / APRILske pozorišne premijere i gostovanja u Beogradu

APRILske pozorišne premijere i gostovanja u Beogradu

Tokom meseca aprila publika u Beogradu će imati prilike da pogleda deset premijernih predstava (JDP, BDP, Atelje 212, Narodno pozorište, Zvezdara Teatar, Bitef Teatar, Pozorište Slavija i Akademija 28) i osam gostovanja – pozorišta iz Tuzle, Prištine, Subotice i Šapca. Izdvajaju se premijerne predstave reditelja: Kokana Mladenovića, Jagoša Markovića (premijerna obnova), Milana Neškovića, Darka Bajića, Ane Grigorović, Bojana Đorđeva, Nenada Gvozdenovića, Jane Maričić i dr. Kod gostujućih predstava izdvajaju se reditelji: Kokan Mladenović, Nebojša Bradić, Aleksandar Božina i drOd premijera u Srniji izdvajaju se premijere u Novom Sadu (reditelj Andraš Urban) i u Šapcu (reditelj Ivan Vuković).

Od pozorišnih festivala izdvajaju se: 23. glumačke svečanosti Milivoje Živanović od 30. marta do 4. aprila u Požarevcu, 3. pozorišno proleće, festival od 16. do 23. aprila u Šapcu i 35. Nušićevi dani, od 16. do 28. aprila u Smederevu.

Beogradske premijere:
02. April: LOV NA SRNE, Pozorište Slavija
03. April: KRALJ BETAJNOVE, Jugoslovensko Dramsko Pozorište, scena Ljuba Tadić
04. April: OSAMA – KASABA U NJUJORKU, Zvezdara Teatar, scena Bata Stojković
05. April: DOM BERNARDE ALBE, Narodno pozorište, scena Raša Plaović
14. April: SEVEROISTOK/ NORDOST, Bitef teatar
15. April: O(T)KAČENE 1, Akademija 28
19. April: KLOŠMERL, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković
19. April: NA TRAGU, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena
25. April: PEPELJUGA (premijerna obnova opere), Narodno Pozorište, velika scena
28. April: REŽIM LJUBAVI, Atelje 212, scena Petar Kralj

Beogradska gostovanja:
02. April: SUMNJIVO LICE, Narodno Pozorište, velika scena (Gostuje NP Subotica)
11. April: KAD JE SOMBOR BIO HOLIVUD, Narodno Pozorište, velika scena (Gostuje NP Sombor)
13. April: GRETICA STR. 89, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena (Gostuje Teatar kabare Tuzla)
16. April: LIFT: SLOBODAN ŠOU, Akademija 28 (Gostuje NP Priština)
19. April: KRALJCE, Bitef Teatar (Gostuje AU Novi Sad i NP Sombor)
22. April: MIGRANTI ŽELE BATAJNICU, Narodno Pozorište, scena Rađa Plaović (Gostuje FDU)
24. April: AVGUST U OKRUGU OSEJDŽ, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković (Gostuje NP Subotica)
25. April: BANOVIĆ STRAHINJA, Narodno Pozorište, velika scena (Gostuje NP Priština i Šabačko pozorište)

Izdvojene premijere u Srbiji:
05. April: KAKAV KUPLERAJ, Šabačko pozorište
24. April: HASANAGINICA, Novosadsko Pozorište

Predstava meseca (u najavi):
KLOŠMERL, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković u 20h

Režija: Kokan Mladenović

Uloge: Vesna Čipčić, Ljubinka Klarić, Milica Zarić, Paulina Manov, Slađana Vlajović, Milica Milša, Anja Alač, Marko Živić, Milorad Damjanović, Jovo Maksić, Ivan Tomić, Branko Janković, Aleksandar Jovanović, Nikola Malbaša i Boba Stojimirović
Dramaturzi: Maša Stokić i Dimitrije Kokanov, scenograf: Marija Kalabić, kostimograf: Dragica Laušević, kompozitor: Irena Popović Dragović, koreograf: Andrea Kulešević,
Roman Gabrijela Ševaljea Klošmerl (1934) preveden je na tridesetak jezika i odštampan u milionskim tiražima. Ogroman uspeh ove satirične novele je uzrokovan specifičnim humorom i sjajnim karakterima koje Ševalje izvodi na scenu, uzimajući za povod svoje priče potentnu, apsurdnu situaciju. Predsednik opštine Božole, je obzanio zamisao koja će pokazati svetu koliko je progresivan grad Klošmerl. Vođen svojim ambicijama i opštim dobrom stanovnika grada, on je doneo odluku da se u njihovom mestu izgradi javni pisoar – od koristi svima, posebno javnoj higijeni i moralu i to na trgu u neposrednoj blizini crkve. Ovu odluku će, zdušno i na sav glas, podržati progresivno građanstvo Klošmerla, željno otvaranja ka svetu, ali će se protiv nje redom postrojiti konzervativni deo Klošmerlijanaca, rešen da sačuva duh grada i crkvu kao njegovo središte, od bogohulnika i modernista. Sukob dve struje, Urinofobista i Urinofilista, pretvoriće se u mali, bespoštedni palanački rat. Ševalje na svoj način nastavlja književnu tradiciju Rablea, Voltera i Molijera, a njegov satirični roman smatra se remek-delom moderne literature, jednim od rodonačelnika teatra apsurda.

 

Više o premijernim predstavama:
LOV NA SRNE, Pozorište Slavija u 20h

Srna Lango

Režija: Srna Lango
Uloga: Srna Lango
  
Duhovit i nepretenciozan osvrt na sopstvenu nespretnost u shvatanju života, muško-ženskih odnosa, novog elektronskog vremena i trendova. Srna Lango se poigrava sa takozvanim urbanim navikama novih generacija, koje polako osvajaju i one kojima te navike ne pripadaju. Stavlja pod znak pitanja sebe i sopstveno vaspitanje i obrazovanje (završena Akademija za pozorište i film, Univerzitet u Beogradu). Uprkos svojoj medijskoj prisutnosti, televizijskoj i pozorišnoj karijeri, ona smelo ispituje svoje mesto u društvu i pita se, kao i sve zdrave osobe, da li su zvanje i karijera važniji od sitnih životnih radosti!? Songovi koje peva vraćaju gledalište u nostalgična i jednostavnija vremena… gde smo se manje pitali, a više živeli!

KRALJ BETAJNOVE, Jugoslovensko Dramsko Pozorište, scena Ljuba Tadić u 20h

Ivan Cankar

Režija: Milan Nešković
Uloge: Nenad Jezdić (Jožef Kantor), Vojin Ćetković (Župnik), Milena Živanović (Francka), Anđelika Simić (Hana), Nebojša Milovanović (Nadzornik),Nikola Rakočević (Maks), Mihailo Janketić (Krnec),Jasmina Avramović (Lužarica), Mina Obradović (Nina), Vučić Perović (Franc Bernot), Stefan Timotej Kalezić (Pepček), Đorđe Teodosić (Pomoćnik)

Adaptacija /Dramaturgija: Maja Todorović, Scenografija: Vesna Popović, Kostimografija: Biljana Grgur, Muzika: Anja Đorđević, Dizajn svetla: Dejan DraganovMislim da svako društvo zaslužuje vlast koju ima. Vlast je apsolutno odraz društva. Drugo, sve što rade ljudi, rade za samopromociju. Sve je marketing. Maksa Krneca ne vodi ubeđenje. Uništena je ideja disidentstva – biti protivnik vlasti. To su sve verbalni protivnici. Obično iz lične koristi. Maks Krnec sebe ubeđuje da to što radi, radi zarad društva i jer je bitno. Njega nepravda istinski boli, ali ga boli iz ličnog razloga. Kantor mu je uništio oca. Uništio mu je život, uništio mu je mogućnost da ikad postane čovek, da studira, da ima novca. Lični razlog se krije iza opšteg dobra. U današnjem svetu odsustvuje empatija, a pojedinac je okrenut sebi. Živimo u svetu licemerja, imamo potrebu za osvetom ali je maskiramo, zato što je bedno da bude naša i lična; maskiramo je u sveopšte dobro, ili u sveopštu cenzuru. Milan Nešković 

OSAMA – KASABA U NJUJORKU, Zvezdara Teatar, scena Bata Stojković u 19.30h
Vladimir Kecmanović

Režija: Darko Bajić
Uloge: Andrija Kuzmanović (Pripovedač), Jovan Jovanović (Murat, Rus novinar), Iva Ilinčić (Milica, francuska umetnica), Branko Janković (Munir, Meksikanac policajac), Isidora Simijonović (Esma, Venecuelanka manekenka), Amar Ćorović (Bajo, Jevrejin japi)

Dramatizacija: Kosta Peševski i Darko Bajić, Scenograf: Vesna Popović, Kostimograf: Dragica Laušević, Kompozitor: Dejan Pejović, Majstor svetla: Radovan Samolov, Vlado Radojević, Majstor tona: Nikola Jovović, Novak Ašković

DOM BERNARDE ALBE, Narodno pozorište, scena Raša Plaović u 20.30h
Federiko Garsija Lorka

Režija: Ana Grigorović
Uloge: Stela Ćetković (Bernarda Alba), Svetlana Bojković (Ponsija), Zlatija Ivanović (Angustija), Dubravka Kovjanić(Magdalena), Sloboda Mićalović (Amelija), Zorana Bećić (Martirio), Suzana Lukić (Adela), Sara Vuksanović (Marija Hosefa) i Rada Đuričin (Glas)

Adaptacija teksta /dramaturg: Vanja Nikolić, scenograf: Marija Jevtić, kostimograf: Katarina Grčić Nikolić, kompozitor i dizajner zvuka: Maja Bosnić, scenski pokret: Tamara Antonijević

SEVEROISTOK/ NORDOST, Bitef teatar u 20h
Torsten Buhštajner

Režija: Jana Maričić 
Igraju: Katarina Žutić, Jovana Gavrilović i Milica Janevski
  
Scena: Jasmina Holbus, kostim: Adrijana Pajić, kompozicije: Boža Obradinović

Komad je nastao po istinitim svedočenjima preživelih u talačkoj krizi u Moskvi 2002, kada je grupa čečenskih terorista upala u jedno pozorište i zahtevala da Rusi povuku svoje trupe iz Groznog. Čečenka, Ruskinja iz publike i Letonka koja je spasavala žrtve, iznose svoja potresna sećanja i ponovo ih proživljavaju. Ove priče kreiramo suptilnim pozorišnim jezikom, insistirajući na istinitosti i tananosti ljudskih osećanja, a ne na političkom kontekstu događaja. Terorizam je suviše važna i prisutna pojava da bismo ga samo površno osuđivali – mi priznajemo njegovu prisutnost na celoj planeti i bavimo se složenim mehanizmima straha.

O(T)KAČENE 1, Akademija 28 u 20h

Uloge: Boris Milivojević, Monika Romić, Zlatija Ivanović, Slavica Ljujić, Danica Radulović i Jovana Mladenović
NA TRAGU, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena u 20.30h
Nikola Milojević

Režija: Nenad Gvozdenović Uloge: Filip Gajić, Savo Radović, Dragiša Milojković, Milan Novaković, Ivana Panzalović i Aleksandra Ćosić

Dramaturg: Ninoslav Šćepanović, dizajn: Ana Kolbjanova

Kamerna, iskrena priča, sa elementima komedije, o životu u pozorištu iz pera mladog glumca kragujevačkog Knjaževsko srpskog teatra, osvojila je Nagradu Udruženja dramskih pisaca Srbije Branislav Nušić za 2016. godinu. U Milojevićevoj jednočinki razotkriva se istinita, ni malo ulepšana sudbina glumca, koji bi da igra, ali slovi za netalentovanog, pa ga renomirani reditelj ponižava, sve dok ne izgubi samopouzdanje i prestane da postoji kao čovek.Dramski tekst „Na tragu” je svojom jednostavnovnom precioznošću, čistotom dijaloga na kamerni način predočio kritiku sveta i kritiku svesti. Vešto upravljajući sistemom znakova smeštajući radnju u teatar, autor verističkim postupkom kroz rad na probama za premijeru predstave „Hamlet” prikazuje mehanizam urušavanja sistema vrednosti tipičan za tranzicionu svest, zapisano je u obrazloženju žirija za dodelu priznanja UDPS-a.

PEPELJUGA (premijerna obnova opere), Narodno Pozorište, velika scena u 19h
Đoakino Rosini (muzika), libreto:

Premijera: 17. oktobar 1998.

Režija: Jagoš Marković
Scenograf: Miodrag Tabački, Kostimograf: Renato Balestra, scenski pokret: Vladimir Logunov

Rosinijeva Pepeljuga premijerno je izvedena u rimskom teatru Vale, 25. januara 1817. godine. Ugledni kompozitor Žil Masne, takođe, je napisao operu na popularnu bajku 1899. a Volf-Ferari 1900. godine. Bilo je još opera o sirotoj zlostavljenoj devojci, a u novije doba treba spomenuti znameniti balet Pepeljuga, Sergeja Prokovjeva. Rosini je u svojoj dvadeset četvrtoj godini, kao cenjen, uspešan i već popularan kompozitor primio porudžbinu od Pjetra Kartonija, zakupca rimskog pozorišta Vale, da za karnevalsku sezonu 1816-1817 napiše jednu operu. Posle izvesnih nesporazuma sa cenzurom oko izbora libreta, prihvaćeno je da se još jednom na opersku scenu iznese priča o Pepeljugi.

REŽIM LJUBAVI, Atelje 212, scena Petar Kralj u 20.30h
Tanja Šljivar   

Režija: Bojan Đorđev
Uloge: Sofija Juričan, Miloš Timotijević, Aleksandra Janković, Dejan Dedić i Jelena Ilić 

Dramaturg: Dimitrije Kokanov, Scenograf: Siniša Ilić, Kostimografkinja: Maja Mirković

Režim ljubavi je komedija kojom autorka teksta istražuje, analizira, komentariše i kritikuje različite aranžmane ljubavnog sparivanja u savremenom kulutrnom kontekstu instant komunikacija na društvenim mrežama, onlajn dejting sajtovima i aplikacijama, te problema uspostavljanja komunikacije među partnerima, onima koji participiraju u određenom ljubavnom aranžmanu: monogamna veza, serijska monogamija, veza sa preljubama, trijade, celibat, brakovi… do suočavanja sa fenomenom poliamorije (arnžmana koji podrazumeva ljubavni – seksualni i emocionalni – odnos u kome učestvuje više subjekata u najrazličitijim vrstama sparivanja).

Režim ljubavi je komad koji je Atelje 212 naručilo autorki Tanji Šljivar, a u sklopu repertoarske strategije razvoja i negovanja savremenog domaćeg i stranog dramskog teksta.

Više o gostujućim predstavama:
SUMNJIVO LICE, Narodno Pozorište, velika scena (Gostuje NP Subotica) u 19.30h
Branislav Nušić

KAD JE SOMBOR BIO HOLIVUD, Narodno Pozorište, velika scena (Gostuje NP Sombor) u 19.30h
Autorski projekat Kokana Mladenovića inspirisan dramom Radoslava Zlatana Dorića

Premijera: 17. februar 2018.

Režija: Kokan Mladenović
Uloge: Ivana V. Jovanović, Marko Marković, Danica Grubački, Minja Peković, David Tasić Daf, Milijana Makević, Branislav Jerković, Vanja Nenadić, Nemanja Bakić, Dragana Šuša i Aleksandar Vučković

Publika je bila u prilici da čuje mnoge zanimljive priče o Ernestu Bošnjaku, čuvenom Somborcu, pioniru jugoslovenskog filma, ali i da pogleda njegove filmove, koje verovatno ranije nije imala prilike nigde da vidi. To što mi radimo u predstavi nije samo taj Ernest Bošnjak koji je obeležio Sombor svoga doba, nego metafora jednog velikog umetnika koji nadrasta i svoj grad i svoje vreme. To neprihvatanje i nerazumevanje onih koji su mogli da učine ovaj grad veličanstvenim, a to se nije dogodilo, nije specifikum samo onoga doba, već se u dobrom kontinuitetu odbacivanja nastavlja do dana današnjeg. Zašto Sombor nije postao fabrika snova ako je neko već žrtvovao svoj život da to postane? Kako smo došli do toga da živimo u gradovima bez bioskopa? Kako smo došli do toga da bioskopa ako ima, onda ih ima isključivo u tržnim centrima? O tom vremenu koje je izgubilo svoju romantiku, o tom vremenu na onaj način na koji ga je Bošnjak doživljavao, kao umetnost koja može da promeni jedan grad, da promeni svet, o tome je naša predstava. Ona je traganje za novim snom. Predstava nema teksta, imaćemo table sa tekstovima kao u nemom filmu, imaćemo živu muziku koja će biti izvođena na sceni. Pravimo predstavu o epohi nemog filma, a to čega smo se dohvatili, to je nešto jako sklisko. To može da bude izuzetno zanimljivo, a može da bude i izuzetna katastrofa jer je žanr nemog filma u pozorištu redak ili ga ni nema. Samo da nam se ne desi da bude nemi film pa da nema ni aplauza. Kokan Mladenović

GRETICA STR. 89, Beogradsko dramsko pozorište, Nova scena (Gostuje Teatar kabare Tuzla) u 20.30h
Lutz Hubner  

Premijera: 7. oktobar 2016.

Uloge: Alisa Brkić i Damir Mahmutović

Tekst poznatog nemačkog autora zadire u drugu stranu pozorišta, u procesu nastajanja predstave kroz uvježbavanje 89. stranice Goetheovog Fausta. U predstavi se glumci služe isključivo glumačkim resursima, stvaraju iluzije i glumačke transformacije, pod radnim svetlom i sa nekoliko funkcionalnih elemenata scenografije i kostima, nudeći siromaštvo forme i bogastvo sadržaja. To je priča o ljudima koji stvaraju teatar, priča o glumcima i rediteljima.

 
MIGRANTI ŽELE BATAJNICU, Narodno Pozorište, scena Raša Plaović (Gostuje FDU) u 20.30h

AVGUST U OKRUGU OSEJDŽ, Beogradsko dramsko pozorište, scena Rade Marković (Gostuje NP Subotica) u 20h
Trejsi Lets 

Premijera: 13. oktobar 2017.

Režija: Aleksandar Božina
Uloge: Vladimir Grbić, Gordana Đurđević Dimić, Zoran Bučevac, Suzana Vuković, Jovana Belović, Sanja Moravčić, Minja Peković, Vesna Kljajić Ristović, Ljubiša Ristović, Igor Greksa, Kristina Jakovljević, Miloš Stanković i Dimitrije Dinić

Priča predstave je smeštena u ravnice Oklahome i prati disfunkcionalnu porodicu, koja se okuplja nakon misterioznog nestanka oca. Glava porodice je okrutna i dominantna majka, Vajolet Veston, koja na površinu iznosi bolnu porodičnu istoriju, trudeći se da nijedna tajna ne ostane sakrivena. Trejsi Lets je lik glavne junakinje pisao po uzoru na svoju baku, a kada je pre 10 godina predstava premijerno izvedena, njegova majka mu je rekla da je lik Vajolet suviše blago predstavio.

BANOVIĆ STRAHINJA, Narodno Pozorište, velika scena (Gostuje NP Priština i Šabačko pozorište) u 19.30h
Borislav Mihajlović Mihiz

Premijera: 12. april 2018.

Režija: Nebojša Bradić

KRALJICE, Bitef Teatar (Gostuje Akademija umetnosti Novi Sad) u 20h 
Darko Lukić

Autorski projekt i diplomska predstava: Milice Janevske, Milice Trifunović i Tijane Marković u klasi prof glume Jasne Djuričić, na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu a u saradnji sa NP Sombor

LIFT: SLOBODAN ŠOU, Akademija 28 (Gostuje NP iz Prištine) u 20h
Jelena Bogavac


Premijera: 6. mart 2018.

Režija: Nenad Todorović

Uloge: Ivana Kovačevič, Dejan Cicmilović, Milorad Kapor, Anika Grujić, Milena Jakšić, Jelena Orlović, Tamara Tomanović, Jovan Zdravković, Uroš Novović, Vasilj Adžić, Marko Panajotović
 
Komad nije mjuzikl, već pripada žanru postdramskog teatra koji se poigrava sa svim pozorišnim elementima i formama, pa i mjuziklom“. Komad ne govori o Miri i Slobi, već o svim našim dramama prouzrokovanim miloševićevskom imperijom. Pristup komadu je radioničkog tipa, što u praksi znači prvo iščitavanje gomila arhivskih materijala koju autorska ekipa zajednički promišlja. Lično iskustvo je presudno, kako rekosmo, jer baš ono svedoči o prelivanju politike u životno. Kuriozitet je što o ovoj eri savremenog srpskog „srednjeg veka“ (sa sve ratovima), govore mladi ljudi, tek rođeni ’90-ih. Sistematičnim radom na sebi dolazi se do neočekivanih obrta, pa prvobitne izjave poput „Zabole me k… za Miloševića“ iniciraju tananija sećanja. Primera radi, na priče roditelja o inflaciji kad je nečiji otac obilazio radnje ne bi li svojoj trudnoj ženi nabavio teglu krastavaca. Tek posle se rodio Jovan Zdravković, živeći sve konsenkvence traganja za krastavcima među praznnim rafovima. Jelena Bogavac
Izvori:
jdp.rs
bdp.rs
Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Marko Radojičić 

Marko Radojičić 
Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)