24. Novembra 2017. | 11:51
Početna / Strip / Autostoperski vodič kroz strip (7)

Autostoperski vodič kroz strip (7)

 Morgan Lost, br. 13 Julijina tajna

Stigli smo do broja trinaest, jeste li sujeverni? Jeste? Onda sigurno zazirete od ovog broja i mislite da nosi lošu sreću, a znate li uopšte otkud ta verovanja za jedan običan broj? Ne, dobro pokušaću malo da vam približim razloge vaše strepnje od broja trinaest.

Triskadekafobija ili strah od broja trinaest postoji hiljadama godina, u ‘Hamurabijevom zakoniku’, najpoznatijoj i najbolje očuvanoj knjizi Mesopotamije koja je napisana oko 1772. godine pre nove ere, zakon broj trinaest je izostavljen. Mnogobošci su trinaest smatrali srećnim brojem i znakom Geje, majke zemlje. U Škotskoj broj nazivaju i ’đavolje tuce’. U nordijskoj mitologiji je nesrećan jer je Loki trinaesti bog, dok su ga Rimljani smatrali simbolom smrti, pa se prenelo na Firencu gde ni danas ne postoji zgrada sa tim brojem, već je zamenjen sa dvanaest i po. Dok je vešanje bilo način sprovođenja zakona i linča do vešala je vodilo trinaest stepenica, a na omči se nalazilo isto toliko čvorova.

Ipak verovatno je fama o broju počela kada je hrišćanstvo bilo mlado i pokrštavalo i gutalo druge vere i nasiljem ako treba. Prema jednoj takvoj legendi proterana nordijska boginja Frija, žena Odinova (po kojoj petak nosi ime, verovatno otud i frigatriskaidekafobija ili strah od petka 13.) koja je proglašena vešticom i proterana u brda, gde je kako priča kaže viđana u društvu jedanaest družbenica i đavolom, tako čineći trinaest. No, ono šta će pre biti istina je da je ovaj broj dobio zloban prizvuk zbog vitezova Templara i datuma na koji su svi skončali (da, ne verujem u teorije zavere), naime kada je kralj Filip izdao naredbu bio je petak, 13. oktobar 1307.

Danas se ipak manje podleže praznoverju sem u horor filmovima, pa ipak pedeset posto zgrada nema trinaesti sprat i mnogi hoteli i bolnice nemaju sobu sa tim brojem. Mada, možda je vreme da pozovem svog Quatrorzieme (gost kojeg Francuzi plate da prisustvom razbije nesreću, ako imaju trinaest gostiju na večeri).

Luka Raimondi, autor koji je radio na gotovo svim Bonelijevim serijalima. Red je i da ih navedem, Dilan Dog, Dampir, Bred Beron, Dragonero, Zagor Teks.

Julijina priča – Kostimirana zabava može izroditi superheroje i superkrimose, i oboje je uzbudljivo, makar neki to samo zamišljali. Morgan u bioskopu gleda horor i upoznaje Juliju, koja je u nevolji i prihvata njegovu pomoć. Nakon prolazne nevolje u stanu našeg junaka čujemo neka poznata imena i neka koja ćemo tek čuti, možda. Devojka umorna tone u san, ali nemiran, i možda bismo se tu i zaustavili da nije te sitnice da je i lovca uznemirio isti san. No devojka neželeći da delit svoje tajne odlazi, dok je naš heroj kratko odsutan. A vani je već traže, jer nije jedina koja bi da čuva tajnu. Pošto je Julija  ostavila jak utisak, naš junak ne odustaje od nje i dešava se tako da mu je odvode pred očima. Tek tada mu motiv da je nađe raste i uz pomoć prijateljica uspeva da nađe neke tragove. Morgan je zbunjen šta se dešava, kakvi duhovi i magija su u pitanju. Nakon određenih prepreka ipak stiže na vreme, ali ne žele sve žrtve da busu spasene. Baš kao što i vi ne želite saznati kraj, pa ću ga ostaviti obavijenog velom tajne, barem dok ne dođete do svog primerka.

Scenario je pomalo neuverljiv za moj ukus, ali pošto se Kjaveroti počeo baviti teškim i mučnim temama i oprostiću mu nešto slabiji početak priče. Naravno, ni ovoga puta nije prošlo bez omaža, ovog puta su to bili Šarl Bodler, Žorž Melije i po radnji se da zaključiti H. Dž. Vels pošto nećete moći da ne pomislite na njegov Vremeplov. Čini se da ni naš scenarista ne može bez naučne fantastike i aluzija na njene velikane bilo sa filmskog platna, bilo književnih remek dela. Jasno da ovoj epizodi svoj šmek daje i Raimondi koji nije po mom ličnom ukusu, ali vidi se koliko je to veliki i značajan crtač. Za kraj, moram da vam kažem postoje divne duše koje blesnu, osvetle svet oko vas i brzo zgasnu, videćete i sami.

 Autor: Kristijan Šarac
[Objavljeno: Autostoperski vodič kroz fantastiku, 03/10/2017]
Share on FacebookNovakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović

Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja.
Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.