Poznato je već da pri predstavljanju stripovskih ostvarenja dajemo priliku i manje prestižnim produkcijama, pa
je tako došao red i na albanski doprinos… Zapravo, ne bi trebalo da bude presudno klasirati strip po nacionalnoj pripadnosti autora (a tu su i još delikatna pitanja teritorijalne pripadnosti … Uostalom, prebivalište/ zemlja se može i promeniti – upečatljiv autor će se već po sebi istaći i ovde i onde, i širom sveta , itd.) – ponekad je više cilj istaći određene estetske osobenosti nekog pravca/ škole/ kružoka, izdavačke tendencije i atmosferu određene sredine, zasluge pojedinca/ tandema, ma gde ko boravio, i dr. Deder, krenimo od ovih par činjenica:
– U samoj Albaniji strip nema neku tradiciju, što je i razumljivo ako se ima u vidu restriktivni i represivni režim pod kojim je taj narod živeo nekoliko decenija posle Drugog svetskog rata.
– U Jugoslaviji, na Kosovu i Metohiji je situacija svakako bila povoljnija (tja, naravno odnosi se i na odovarajuća područja Crne Gore i Makedonije): pod uticajem opštih jugoslovenskih tendencija, bila su dostupna izdanja raznih domaćih i
stranih autora, makar na srpskohrvatskom jeziku, pa sad ostaje pitanje
koliko je ko našao sklonosti da se posveti tome i kapaciteta da se
integriše u te tokove… Kasnije su se pojavila i neka (samostalna ili dopunska, dečji dodaci…) izdanja na albanskom jeziku, sa popularnim uvoznim stripovima, ali i sa radovima nekih lokalnih autora…
Iz za sada prilično nekompaktnih onlajn izvora smo prikupili nešto materijala, pri čemu je dobar deo u proseku na granici sa karikaturalnim stvaralaštvom, uz po neki slikarski artefakt, ali moglo bi da pruži neki uvid i u kreativnost podučja o kojem danas govorimo, uz izazov da se dalje istraže primeri prigodnih ostvarenja. Kao zgodan i opušten primer radova autora sa Kosmeta, najpre navodimo, uz ilustrovani prilog, novinski strip Taf (Tafë) Kusuri u listu Rilindja, koji je iznedrio Agim Ćena (Qena) – nakon što se upokojio, 2000. godine, rad na stripu je nastavio njegov sin Ron. Strip prati svakodnevne porodične i druževne zgode i naklapanja/ mudrovanja junaka iz naslova; ne znam da li je adekvatno poređenje, ali opuštena, obla i donekle štura linija crteža podseća, recimo, na stil Miodraga Veličkovića.
Kao jedan od autora iz ove sredine navodi se i Gani Sanduri i njegov junak Šćiponja (shqiponja – orao), koji je
tu, jel’te, da štiti svoje sunarodnike od raznih zala i neprijatelja nacije… Naravno, zna se kakve neprijatne asocijacije (s pravom) može pobuditi ovaj opis ali, da malo prevaziđemo, nezahvalnu temu međunacionalnih odnosa, Šćiponja se u više navrata npr. uspešno borio i protiv narko mafije! U našim izvorima se pominje više karikaturista sa Kosova, pri čemu bih istakao makar ime Jeton Mikulovci.
U samoj Abaniji je poznat stripadžija Špend Bengu , ali opet više kao slikar i grafičar -pri čemu me (eh, opet, čemu poređenja…) je par radova podsetio i na neke ilustracije Jugoslava Vlahovića (v. slike 3 i 4).
Poznati karikaturista rođen u Tirani (1960.) je i Agim Suljaj.
Ima tu i, takoreći, opšteprihvatljivih ideja, a kao korisni linkovi mogli bi poslužiti:
http://xhennetcomics.blogspot.rs/
http://27.al/fumeti-e-bija-e-henes-dhe-e-diellit
http://www.albanianarts.com/aart/
i dr.
