Putuješ…
Putuješ mi kroz misli, namere i želje
Putuješ mi kroz stisnute vilice
Rastvorene ruke
Šake položene na grudi…
Spuštaš mi se u stomak
Sežeš do najvećih dubina
Ne bojeći se mraka koji je unutra
Bez fenjera, bez mape, bez kompasa
Imaš neke svoje puteve i staze
Svoje planove i jasno određene ciljeve
Imaš svoje birtije gde uhvatiš predah
I onda nastavljaš dalje
Seliš se iz treptaja u stomaku
Do zlih slutnji u potiljku
Vladaš prostorom i vremenom
A meni vreme svakako ništa i ne znači
Jer sate ne merim minutima
Već trenucima u tvom zagrljaju.
