„Letim“
Ja letim i kada kiša pada
kroz oblake tmurne osmehe šaljem,
a suza u oku treptajem strada
rađe ću ludom, nego kraljem.
Da se nazovem, načinim tako
ja dušu dajem da osmehe stvaram,
samo sam u njoj nečujno plak’o,
a osmehom svojim, ja druge varam.
Poželim katkad lepše vreme
da usporim malo, da dušom danem,
da skinem sa leđa preteško breme
i kao kap da na vrhu stanem.
Na vrhu breze što kisla je dugo,
a oči plave da sklopim na tren,
da dušu svoju ne punim tugom
i da letim srećan i pomalo snen.
