21. Jula 2019. | 23:52
Početna / Mesečina / Brod koji niko ne čeka – Helena Himel

Brod koji niko ne čeka – Helena Himel

Zvuk violine
jedrenjak i more
ti i ja bosi na palubi
u sanjivom zagrljaju
nasukani
daleko od ljudi
pred samo cvetanje
pustinje Atakame
gde praviš papirne brodove
dok ja sanjam drvene jarbole
i tvoje ruke na kormilu.

Jedro nosi
miris arganovog ulja,
dok tvoji prsti mirišu na Pustinjski cvet.
Pijemo čaj od mente,
u vrtu Menara.
Živimo najlepše zalaske Sunca.

Palme i snežni vrhovi
kolač od cimeta,
i neke uske ulice koje liče na nas
brodove,
za koje nema mesta u luci.

Ti si vesnik daljina,
Snažnih oluja, brodoloma.
Svežeš reči u harar
i pustiš da ih nose neki teški brodovi.
Bez sidra.
Oni koji putuju
tamo gde ih niko ne čeka.

Jutro je,
slušam talase
odevena u boje leta
i tražim brod,
koji niko ne čeka.


Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Helena Himel

Helena Himel
„Čovek samo srcem dobro vidi" - Antoan de Sent Egziperi