26. Juna 2019. | 21:56
Početna / Magazin / Budimpešta: Raskošna dama sa Dunava

Budimpešta: Raskošna dama sa Dunava

Na mađarsko-srpskoj granici kolona automobila od nekoliko kilometara. Trudimo se da nam to ne pokvari raspoloženje, ali svesni smo da će potrajati. Palimo laptop i puštamo „Lost“. Treba nekako „ubiti“ vreme. Posle gotovo četiri sata čekanja, uspevamo da uđemo u Mađarsku. Nije daleko ni Budimpešta…

Uz GPS i Google Maps nije teško pronaći „naš“ hotel. Smeštamo se što brže možemo i izlazimo na hladan mađarski vazduh. Današnji dan planiramo da provedemo u Budimu, zapadnom delu grada na desnoj obali Dunava. Budim je u nekoliko navrata bio glavni grad Mađarske. Tek od 1873. spajanjem sa sa Obudom i Peštom prerasta u Budimpeštu. Obično ga smatraju sinonimom za luksuzan način života i visoke standarde.

Gelertov spomenik na istoimenom brdu, Budimpešta
Gelertov spomenik na istoimenom brdu

Da bismo stigli do Budima, neophodno je da pređemo jedan od proslavljenih mađarskih mostova. Odlučujemo se za Eržebet (Elizabetin most), nazvan po Elizabeti Bavarskoj, vladarki Austro-Ugarske. Vodi nas direktno u podnožje Gelert brda, sa statuom mađarskog sveca-zaštitnika. Naziv duguje italijanskom biskupu Gelertu (Gerardu) koji je odigrao presudnu ulogu u širenju hrišćanstva među Mađarima. Smatra se jednim od zaštitnika Mađarske, a brdo koje nosi naziv po njemu je mesto njegovog žrtvovanja, odakle je bačen od strane protivnika hrišćanstva.

Gelert brdo: korisne informacije

Krećemo ka Citadeli, tvrđavi koja „kruniše“ Gelert brdo. Podignuta je 1851. od strane austrijskog komandanta Jakoba von Hajnaua, nakon Mađarske revolucije 1848. Danas se u njenoj unutrašnjosti nalaze restoran, diskoteka i izložbeni prostor. Plato citadele nosi Kip slobode, podignut u znak sećanja na stradale u Drugom svetskom ratu. Bronzana ženska figura od 14m u rukama drži list palme, simbol koji se još od ranog hrišćanstva vezuje za mučeništvo.

Citadela: lokacija i sve potrebne informacije

Spuštamo se sa Citadele sa idejom da se uputimo ka Budimskom dvorcu. U daljini, nasuprot Eržebet mostu, vidimo Most slobode, još jedan od znakova raspoznavanja Budimpešte. Izgrađen je za svetsku izložbu krajem 19. veka, u art-nuvo stilu.

Most slobode, Budimpešta
Most slobode

Bližimo se Budimskom dvorcu. Budimpešta nije teška za snalaženje. Dovoljno često ćete naići na punktove sa ljubaznim poliglotama, zaposlenim da vas informišu na više svetskih jezika. Naravno, najzastupljeniji je engleski. Dostupni su za sve vrste informacija vezane za glavne turističke atrakcije ili pravac puta. Na istom mestu ćete pronaći i knjižice poznate kao „turistički vodiči“ ili mape grada.

Budimski dvorac tj. Kraljevska palata potiče iz 13. veka. Sagradio ga je kralj Bela IV, a zahvaljujući dogradnjama u vreme Žigmunda Luksemburškog postao je najveća gotička palata na svetu. U 18. veku dobija barokne odlike i počinje da predstavlja simbol mira i prijateljstva između Mađara i Habzburške dinastije. Obnavljan je u više navrata, a od kraja 20. veka sačinjava deo UNESCO svetske baštine.

Budimski dvorac, Budimpešta
Budimski dvorac

Veliki deo kompleksa zauzima Nacionalna galerija, a osim nje, u dvorcu se nalaze još i Dvorska kapela, Kraljevska kripta, Habzburška soba, nekoliko balskih dvorana i slično. U dvorski vrt postavljena je statua princa Eugena Savojskog i Matijina fontana (Matija Korvin u lovu).
Dvorcu je moguće pristupiti i uspinjačom koja se sa druge strane spušta ka mostu Sečenji.

Budimski dvorac: zvaničan sajt

Počinje da promiče sneg. Mađari se nimalo ne uzbuđuju. Trče, vežbaju, voze bicikle. Niko se ne zaustavlja niti pridaje previše značaja. U kafićima veliki deo gostiju sedi napolju. Pretpostavljamo da je to zbog zabrane pušenja u zatvorenom prostoru. Zaključujući po baštama kafića i restorana, nikada se ne biste rekli da je zimski period godine. Istina, svi kafići imaju „uslužnu“ ćebad, kojom je tek poneki gost rešio da se ogrne. Koliko vidimo, nekako uspevaju da ignorišu hladnoću.  Budimpešta živi punim tempom i zimi…

Jedan od najlepših pogleda na grad sa Budima, pruža se sa Ribarske tvrđave. Tvrđava, odnosno Ribarski bastion, je pomalo preozbiljan naziv budući da nikada nije služila u odbrambene svrhe, a poreklo imena vezano je za riblju pijacu koja se nekada nalazila na istom mestu. Ima sedam tornjeva kao podsećanje na sedam plemena od kojih je potekao mađarski narod. Ispred tvrđave nalazi se spomenik kralju Stefanu I Ugarskom (Ištvan), posthumno proglašenom za sveca.
Neposredno uz bastion, nalazi se jedan od najluksuznijih hotela u gradu, Hilton.

Ribarska tvrđava: sajt i forum

Ribarska tvrdjava sa spomenikom Stefanu I Ugraskom (Ištvan), Budimpešta
Ribarska tvrđava sa spomenikom Stefanu I Ugraskom (Ištvan)

Nedaleko uz Ribarsku tvrđavu je i Crkva Sv. Matijaša. Podignuta je u 11. veku od strane kralja Ištvana, ali je uništena u najezdi Mongola. U 14. veku biva obnovljena prema načelima gotike. Korišćena je u više navrata za krunisanja i kraljevska venčanja. U doba turske okupacije služila je i kao džamija.

Crkva Svetog Matijaša: osnovne informacije

Crkva Sv. Matijaša, Budimpešta
Crkva Sv. Matijaša

Završili smo sa Budimom i rešavamo da pređemo Sečenjijev most da bismo se vratili u Peštu.Lančani tj. Sečenjijev most je bio prvi, stalni most koji je Budimpešta imala na Dunavu. Podignut je 1849. a inicijator i finansijer mosta je bio grof Ištvan Sečenji, reformator i političar. Za ovaj most vezano je nekoliko anegdota koje se i danas prepričavaju. Najpoznatija je ona, po kojoj su se građani izrugivali lavovima na začetku mosta zato što nemaju jezik. Činjenica je da ga, u stvari, imaju, ali su teško vidljivi zbog visine na kojoj su postavljeni. Skulptor je bio toliko razočaran ovim izrugivanjem da je skočio u Dunav. Još jedna priča koja je zanimljiva Mađarima, se odnosi na tunel u produžetku mosta. Šaljivdžije kažu da je napravljen isključivo da bi most imao gde da pobegne od kiše, da ne bi zarđao. Takođe, nekom prilikom je jedan mađarski akrobacioni pilot proleteo ispod mosta okrenut naopačke i od tada se to smatra jednim od omiljenih manevara na ovom mestu.

Most Sečenji (Lančani most), Budimpešta
Most Sečenji (Lančani most)

Šetamo obalom Dunava. Rešili smo da vidimo jedan od najoriginalnijih spomenika u gradu, nastalog u znak sećanja stradalim Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Prema ideji reditelja Janoša Togaja, 60 pari cipela izrađenih od gvožđa smešteno je na obalu Dunava, nedaleko od Parlamenta. U toku Drugog svetskog rata, Mađarska je izgubila između 200.000 i 500.000 hiljada Jevreja. Uhapšeni građani bili su u stotinu navrata streljani na ovom mestu, a njihova tela odnosio je Dunav. Prethodno bi im bilo naređeno da se izuju, budući da su se cipele u to vreme teško nabavljale pa je njihova preprodaja bila uobičajena praksa. Gomile ljudi iz Mađarske, uz turiste iz celog sveta redovno obilazi ovo mesto ostavljajući cveće i sveće. Odaju svakodnevnu poštu jednom od najkrvavijih događaja u istoriji Budimpešte.

Zgrada Parlamenta leži na samoj obali Dunava i predstavlja zaštitni znak grada. Jedan od najvećih parlamenata u svetu građen je na prelazu iz 19. u 20. vek. Neo-gotička građevina inspirisana je Parlamentom u Londonu, a podignuta je u čast hiljadugodišnjice doseljavanja Mađara na ovu teritoriju. U unutrašnjosti se čuva kruna svetog Stefana kojom su krunisani mađarski kraljevi.

Parlament: zvaničan sajt

Parlament, Budimpešta
Parlament

Sledećeg jutra nastavljamo obilazak Pešte. Idemo direktno do sinagoge u Dohanjijevoj ulici koja je poznata i pod nazivom Velika sinagoga. Naziv nije obično, neskromno preuveličavanje. Ova sinagoga je najveća u Evropi, a druga najveću u svetu, odmah posle njujorške. Odjednom može da primi 3000 posetilaca. Kuriozitet je da je građena po uzoru na islamsku arhitekturu severne Afrike tako da je mnogi turisti, greškom, smatraju džamijom.

Velika sinagoga: galerija slika i informacije

Velika sinagoga, Budimpešta
Velika sinagoga

Šetamo do Bazilike Svetog Ištvana. Kao istoričar umetnosti, oduvek sam smatrala interesantnim obilazak crkava i hramova, a ova bogomolja ravnopravno konkuriše najlepšim koje sam ikada videla. Najveća crkva u gradu građena je gotovo pola veka, a zvanično je dovršena 1905.  Podignuta je u neo-klasičnom stilu, a njena frontalna strana je upotpunjena zvonicima. Visinom od 96m predstavlja jednu od dve najviše zgrade u Budimpešti (uz Parlament). Štaviše, prema zakonu, sve ostale zgrade u gradu moraju biti niže od naznačene visine. Posvećena je prvom mađarskom kralju, svetom Ištvanu (Stefanu) i unutar crkve se čuva njegova desna ruka kao jedna od najvećih mađarskih relikvija.

Bazilika Svetog Ištvana: istorijat i neophodne informacije

Bazilika Sv. Ištvana (Stefana), Budimpešta
Bazilika Sv. Ištvana (Stefana)

Prolazimo pored fascinantne zgrade Opere i nastavljamo ka parku na čijem se pročelju nalazi Trg heroja. Trgom dominira memorijalni spomenik milenijumu, čiji je centralni deo korintski stub sa statuom arhanđela Gavrila. Podno stuba nalazi se Spomenik neznanom junaku, a sa leve i desne strane su kolonade sa skulpturama poznatih ličnosti iz mađarske istorije i sedam predvodnika plemena koja su osnovala Mađarsku. Na trgu se nalaze i Muzej lepih umetnosti, Palata umetnosti i Ambasada Republike Srbije.

Trg heroja, Budimpešta
Trg heroja

Spremamo se da uđemo u Gradski park, koji počinje odmah iza Trga heroja. Komentarišemo da mnogo stanovnika prestonice vozi bicikle i automobile na struju. Mađari, očigledno, imaju razvijenu ekološku svest. Štaviše, oduševljavamo se činjenicom da smo pre par minuta naišli na „stajalište“ za bicikle sa uslužnom pumpom za gume i alatom za prvu pomoć. Ukoliko se dogodi da zatreba, Budimpešta omogućava biciklistima da se pozabave popravkama u centru grada, kao u svojoj ličnoj radionici.

Gradski park je izuzetno bogat različitim sadržajima. Jednu njegovu stranu čini Zoo vrt, ali za njega ovoga puta ipak nismo imali vremena. Među najmlađima je veoma popularno jezerce na kome se leti stanovnici prevoze čamcima, a zimi se transformiše u veliko klizalište. Nedaleko odatle je dvorac Vajdahunjadi koji je nastao u želji Ugara da ukažu na raskošnu arhitekturu koja je bila zastupljena širom carstva (najveća je sličnost sa dvorcima Transilvanije). Jedan od najpopularnijih delova parka je zasigurno onaj u kome se nalaze terme Sečenji, najčuvenije koje Budimpešta ima.

Terme Sečenji: vodič i rezervacije

Vajdahunjadi dvorac: Trip advisor

Zamak Vajdahunjadi, Budimpešta
Zamak Vajdahunjadi

Rešavamo da, pre povratka u hotel, isprobamo neki od tradicionalnih specijaliteta mađarske kuhinje. Biramo jedan od restorana u Jevrejskoj četvrti. Primećujemo da je pored mađarskog, srpski jezik najzastupljeniji u gradu. Naših turista je toliko, da doslovno konstantno imamo priliku da čujemo poneku našu reč. Šalimo se da bi bilo najkorisnije da Budimpešta ima putokaze napisane na srpskom. Uživamo u proslavljenom mađarskom gulašu i nazdravljamo divnom „komšijskom“ gradu. Opraštamo se, do neke sledeće prilike…

Tekst i foto: Katarina Hadži-Minić

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Katarina Hadži-Minić

Katarina Hadži-Minić
Rođena sam 1979. godine u Beogradu i diplomirani sam istoričar umetnosti. Od kada se sećam, čvrsto verujem da ću da upoznam svet i kada god mogu, tražim načine da to i ostvarim. Za nas, istoričare umetnosti, važi ustaljeno verovanje da su nas na fakultetu naučili šta je „lepo“. Ono što je izvesno, jeste da znamo gde treba otići i šta vredi posetiti. Jedno je kada najveće svetske znamenitosti proučavate iz knjiga, a potpuno suprotna stvar kada imate priliku da ih vidite uživo, sopstvenim očima. Zbog toga putujem, prenosim utiske, prepričavam…U poslednje vreme sve češće i pišem. Ne želim i ne dozvoljavam sebi da, sve viđeno, zaboravim. Nastaviću kada god budem mogla jer to je, zaista, jedino što u životu istinski želim.