Još uvek te čekam
U zori što rudi,
U noći što mili.
U okovima nade
Postadoh robinja sopstvene želje
I svemu dadoh ime tvoje.
Još uvek te čekam
Na granici između sna i jave,
Na granici između svetlosti i tame.
Okovi stežu,
Prave žive rane
I dok u sopstvenoj želji izgaram
U svemu vidim lice tvoje.
A ti tamo, negde daleko,
Prosipaš zvezdani prah
Pred nogama neke druge.
Uzdižeš je na pijedastal
Ne sluteći da te ja
Još uvek čekam.
