23. Oktobra 2018. | 15:55
Početna / Atelje / Damjan Đakov: Ne brojim izložbe

Damjan Đakov: Ne brojim izložbe

Damjan Đakov

Postavkom „Kao senke na zidu” u „Galeriji Art” u petak 14. septembra kragujevačkoj publici predstavio se umetnik Damjan Đakov.  Kritičari i poznavaoci smatraju ga „građaninom sveta”, jer živi i stvara u trouglu Italije, Srbije i Cejlona. Rođen je 1959. godine u Beogradu, detinjstvo proveo u Zemenu, upisao i apsolvirao Likovnu akademiju. Uspešno je razvio svoj lični i prepoznatljivi stil inspirisan fresko slikarstvom i ikonama iz srpske tradicije.  Izložbu mu je otvorila književnik i kuma Dušica Milanović, koja ga prati u njegovim projektima.

Za Pokazivač je odvojio vreme i rekao nam pre otvaranja svoje izložbe:

„Otišao sam kao vrlo mlad u Italiju. Imao sam dvadeset dve godine. Do skoro sam živeo tamo, postao sam i njihov državljanin!  Lepo sam snašao tamo, živeo sam u više gradova, Maranelo, Vijaredju i nekoliko drugih manjih gradova. Studirao sam Likovnu akademiju u Beogradu i sa druge godine sam prvi put otišao u Italiju, na nekoliko meseci. Kada sam završio petu godinu u našoj zemlji je počinjala kriza. Shvatio sam  da je loša klima, nije mi bilo lako, teška perspektiva za stvaraoca. Nisam planirao da odem u Italiju. Odlazio sam i sve duže se zadržavao. Ove godine se deselila obrnuta stvar. Ja nisam raskinuo sa Srbijom kada sam otišao u Italiju, a ni sad nisam sa Italijom. Ostaću u duši jednim delom Italijan!  Ostao mi je u lepoj uspomeni profesor Moma Antonović, koji je divan čovek. Što se mene tiče, otvoren i tolerantan: dobar dekan, dobar profesor, dobar slikar. Imam puno poštovanje prema njemu. Nisam diplomirao iako mi je ostao samo diplomski zbog mog odlaska u Italiju. 

Ja sam ono što jesam. Ne znam šta znači biti umetnik, jer nijednu drugu stvarnost nisam upoznao! Naučio sam da crtam pre nego što sam naučio da govorim. Valjda se neke okolnosti dese same od sebe. Mnogo rano sam imao prvu samostalnu izlozbu, sa trinaest godina. Može se reći da sam profesionalno tada načinio neke značajne korake, u galeriji Ratnog vazduhoplovstva u Zemunu. Te godine sam osvojio jednu značajnu nagradu za karikaturu. To danas prvi put spominjem, jer kao ozbiljan slikar imao sam prvi korak u primenjenoj umetnosti.

Izložbe ne brojm! Ponekad na internetu otkrijem da negde imam izložbu. Posle tolko godina radovi sami curkulišu. Vrlo često ranije organizatori me nisu ni obaveštavali. Mogu da se pohvalim da u vrhunskim produkcijama poznati režiseri koriste moje radove u nekom filmu (Monti Pajton), ili televizijskim serijama.

Ne pravim planove, moram da se priagođavam. Realnost mi je potpuno neizvesna. Puštam se niz bujicu, da život rešava stvari. Utičem na svoju sudbinu, ali ne vladam njome. Puštam da se stvari dese.

PODRAZUMEVA SE VELIKI RAD

Damjan je napravio uspešnu karijeru u Italiji.

“Smatram sebe povlašćenom, jer sam oduvek na svakoj izložbi i putovanju sa Damjanom Đakovom. Damjan je slikar i vajar. On je osobeni slikar. Ne radi velike serije, jer ih ne radi za jedan dan. Zato su njegove slike dobre, jer se na njima dugo i mukotrpno radi da bi izgledale tako jednostavno. Sve što je jednostavno podrazumeva veliki rad! Ono što je bitno za Damjana je da je napravio uspešnu karijeru u Italiji, gde je i Italijanima teško da se dokažu pored njihovog kulturnog nasleđa. Ono što sam ja videla na njegovim izožbama u Mantovi, Vijaredju i Milanu je to da posetioci nisu mogli da uđu u galeriju, kao i danas ovde u Galeriji Art u Kragujevcu”, rekla nam jeposle otvaranja izložbe Dušica Milanović – pesnik, književnik, urednik časopisa „Srpska Misao” i dnevnog lista “Politika”.

 

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Miloš Ignjatović

Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.