8. Decembra 2019. | 20:09
Početna / Magazin / Deca na raskrsnici: Linija manjeg otpora

Deca na raskrsnici: Linija manjeg otpora

Rekli smo u prethodnom broju kako i zbog čega dolazi do narušavanja ugleda i vaspitanja unutar porodične zajednice. Čovek sve manje vremena provodi u svom domu, sve više u jurnjavi za novcem i to tempom nametnutim od strane „sedme sile.“ Takvo skrnavljenje autoriteta utoliko je veće što on ne može svojom bednom zaradom nadoknaditi detetu sve ono što im nudi televizija, film, internet… Čovek automatski gubi na autoritetu i prestaje da bude idol svojoj deci.
Deca izlaze na ulicu i tu dolazi do podele na dve kaste: prva, nazovimo je šira, a to je društvo (dakle, internet, reklame itd) i druga, manja, vršnjaci. Šta se tamo dešava, uveliko se zna. Ali, šta je lek protiv toga? Šta preduzeti po tom pitanju? Odgovor je vrlo jednostavan: članstvo deteta u nekoj od kulturno- društvenih organizacija kao što su domovi kulture, sportske aktivnosti, realizacija letnjih i zimskih škola, razna prosvetna i zabavna dešavanja, folklorne aktivnosti, amaterska pozorišta… Ovde dete ulazi u neku organizaciju gde postoje pravila koja mora da poštuje, gde mu se daje mogućnost da se dokaže, afirmiše. Sveukupno, ulazak u određenu delatnost, poštovanje njene hijerarhije i napredak naziva se jednim imenom- socijalizacija.
Međutim, kada se izađe na ulicu, postoje antipravila ponašanja, koje su kontrast svim postojećim društvenim normama. Drugim rečima, srećemo polaritet ulice i socijalizacije. Pravo pitanje je: zašto se više pribegava ovim prvim? A odgovor je vrlo prost- u društvu treba da se radi, napreduje, zalaže i ulaže, dok je „napolju“ situacija obratna, vlada samo jedan zakon- zakon jačeg. Ko može da te premlati, njega ćeš da slušaš. Prelomni je trenutak onaj kada dete prelazi iz organizovane društvene jedinice, kada je napušta i priklanja se uličnom vaspitanju, krećući se linijom manjeg otpora. To je trenutak poraza za dete.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Boško Živanović

Boško Živanović
Rođen je 1988. u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i srednju, Šabačku gimnaziju. Masterirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa zvanjem profesora srpskog jezika i književnosti. Do sada je objavio nekoliko knjiga poezije i proze (za decu i odrasle, a dopisnik je i lokalnih šabačkih novina: „Podrinskih“ i „Glasa Podrinja“ . Lektor je, pesnik i jedan od urednika prestižnog časopisa za decu „VITEZ“ iz Beograda. Pored pisanja, bavi se i komponovanjem autorskih pesama. Živi i radi u Šapcu.