12. Decembra 2017. | 18:52
Početna / Otvorena vrata / “Deca se vaspitavaju onime što roditelj jeste, a ne onime što govori”

“Deca se vaspitavaju onime što roditelj jeste, a ne onime što govori”

Deca se vaspitavaju onime što roditelj jeste, a ne onime što govori” – Karl Gustav Jung

Da li su oni koji imaju decu srećniji od onih koji nemaju, zašto se braća i sestre razlikuju, opasnosti discipline, vreme spavanja, televizija i ostalo…

Jedan od mnogih razloga zašto je roditeljstvo postao nemoguć posao je taj što vam svi daju savete, od kojih je većina čista glupost.

Da budemo realni, iznenađujuće je da smo i do ovde došli.

Ovde zanemarujemo trend raznih anegdota i sujeverja i iznosimo deset skorašnjih psiholoških istraživanja koja bi svaki roditelj trebalo da zna.

1. Roditelji su srećniji od onih koji to nisu
1. U poslednjih nekoliko godina, neka istraživanja pokazala su da tuga nađačava zadovoljsto koje donosi roditeljstvo.

„Ha! Znao sam!“, potajno izgovara roditelj.

Ali, ne tako brzo: novija istraživanja pokazuju da se roditelji, u proseku, svakodnevno osećaju bolje od neroditelja i da nalaze mnogo vise zadovoljstva u brizi o svojoj deci, nego u ostalim aktivnostima (Nelson, 2013).

Očevi pogotovo dobijaju veliki nivo pozitivnih emocija i sreće od svoje dece.

2. Vredi stavljati dete na prvo mesto
Ističući zadovoljstvo roditeljstva, istraživanja nalaze da su stavovi stavljanja dece na prvo mesto delotvorni.

U svom istraživanju Ešton i Džejms (2013) pronašli su da su roditelji kojima je u detinjstvu posvećivano više pažnje, kasnije u životu bili srećniji i videli veći smisao života u deci.

Aktivna briga o deci povezana je sa većom ispunjenošću i smanjenjem negativnih emocija.

Ovi nalazi ukazuju da što više brige i pažnje ljudi poklanjaju drugima, više sreće i smisla oni iskuse. Iz ove perspektive, što su roditelji posvećeniji svom detezu – tj. što više stavljaju dete u centar pažnje – toliko će biti srećniji i ispunjeniji roditeljstvom. (Ešton-Džejms, 2013)

Tako da, šta je dobro za vaše dete, dobro je i za vas.

3. Previše brižno roditeljstvo može biti deprimirajuće
Kao i sa mnogim stvarima u životu, tanka je linija između brige i gušenja; posebno kada deca odrastu.

Šifrin (2013) je ispitivao 297 nediplomiranih studenata o ponašanju njihovih roditelja i o tome kako se oni osećaju povodom toga.

Istraživanje je pokazalo vezu između previše brižnog roditeljstva i visokog nivoa depresije kod studenata, kao i nizak nivo samostalnosti, povezanosti i osposobljenosti za život.

Roditelji bi trebalo da imaju na umu koliko je prikladno njihovo uključivanje s obzirom na godine i da nauče da prilagode svoje vaspitne stilove kada deca osete da su uvek u blizini. (Šifrin, 2013)

4. Izbegavajte strogoću
Oko 90% Amerikanaca priznaje da je bar jednom koristilo strogu verbalnu disciplinu, kao što je nazivanje pogrdnim imenima ili psovanje, umesto da pokuša da pomogne i smiri adolescenta. Budite svesni da to može samo pogoršati problem.

Studija 967 američkih porodica pokazala je da stroga verbalna disciplina kod trinaestogodišnjaka samo izazvia još gore ponašanje u narednoj godini (Veng, 2013).

Takođe ne pomaže ni ako roditelji imaju jaku vezu sa svojom decom. Vođa istraživanja Ming–Te Veng objašnjava:

“Zabluda je da je stroga disciplina bez posledica kada postoji jaka veza između roditelja i dece, i da će adolescent to shvatti kao „rade to zato što me vole“. Roditeljska ljubav ne umanjuje efekte stroge verbalne discipline. I čini se da je ona štetna u svim okolnostima.”

5. Regularno vreme spavanja
Regularno vreme spavanja je zaista bitno za razvoj dečijeg mozga.

Istraživači su pratili 11000 dece, od njihove 3. do 7. godine, kako bi izmerili uticaj spavanja na kognitivne funkcije (Keli, 2013) i pronašli su da:

„…nepravilno spavanje kod trogodišnjaka povezano je sa niskim rezultatima u čitanju, matematici i prostornoj orjentaciji i kod dečaka i devojčicia, što ukazuje na to da je period treće godine osetljiv period kognitivnog razvoja.“

Regularno vreme spavanje je važno i za dečake i devojčice i što se ovo ranije primeni to je bolje za kognitvne funkcije.

6. Kućne poslove radite zajedno
Usrećivanje deteta je lakše ako odnos između roditelja nije previše hladan. Česta jabuka razdora među roditeljima su kućni poslovi. Trik za postizanje bračnog zadovoljstva u kućnim poslovima je da ih radite zajedno.

Kada roditelji istvoremeno rade kućne poslove, nebitno ko šta radi – oboje su zadovoljniji podelom rada (Galovan, 2013).

7. Ograničite deci gledanje televizije
Američka pedijatrijska akademija preporučuje da deca mlađa od dve godine, ne gledaju televiziju uopšte, a starija od dve ne više od 2 sata dnevno.

Evo i zašto: nova studija koja je pratila skoro 2000 kanadske dece od rođenja, pronašla je da je dodatni sat gledanja televizije kod dvoipogodišnjaka rezultirao lošijim postignućima kasnije kada su krenuli u obdanište (Pagani, 2013).

Što su više deca premašivala ovu preporuku u periodu od 2 i po godine, lošiji su im bili rečnik, uspeh iz matematike i motorne veštine sa 5 godina.

8. Vežbanje poboljšava dečiji učinak u školi
Deca su sve više i više statična, a kao što mnogi često pišu, vežbanje je odličan način da se poboljša rad mozga kao i mnogo drugih stvari.

Nova studija jedanaestogodišnjaka pokazala je da je umereno do energično vežbanje povezano sa povećanjem školskog uspeha u jeziku, matematici i prirodnim naukama (But, 2013).

Ovakav uticaj vežbanja dobijen je takođe i u istraživanju šesnaestogodišnjaka.

Zanimljivo je da je vežbanje kod devojčica najviše uticalo na poboljšanje u prirodnim naukama.

9. Opasnosti prevelike brige
Za neke žene briga o deci stresnija je od posla. Postoji veza između podizanja dece, stresa i krivice.

Kako se ovo uklapa sa izveštajima i istraživanjama da deca ispunjavaju vaš život radošću i smislom?

To se objašnjava različitim stavovima prema roditeljstvu. Biti “majka koja previše brine” može biti jako loše po vas.

U svojoj studiji 181 majke dece do 5 godina, Rizo i saradnici (2012) pronašli su da su majke koje se slažu sa idejom da su deca žrtva i da su žene bolji roditelji od muškaraca, depresivnije i manje zadovoljne životom.

Da, podižite dete, ali ne žrtvujte svoje mentalno zdravlje.

10. Zašto su braća i sestre toliko različiti
brothersandsistersSvako ko ima više od jednog deteta primetio je zanimljivu stvar: njihove ličnosti se vrlo često u potpunosti razlikuju.

U stvari, prema istraživanju Plomina i Danijelsa (1987), braća i sestre imaju manje toga zajedničkog u svojim ličnostima nego dva potpuna stranca.

Što je veoma čudno, s obzirom da je 50% njihovih gena identično.

Međutim, odgovor uopšte nije u genima, već u sredini u kojoj dete odrasta.

Daleko od istog okruženja, dete ima:

✤ Drugačiji odnos sa roditeljima
✤ Drugačiji odnos sa bratom/sestrom
✤ Drugačije društvo i iskustvo u školi itd.

Sve ove razlike poprilično doprinose očiglednim razlikama među braćom i sestrama – često tolikim da, da ne liče fizički nikada ne biste znali da su u srodstvu.

Sve ovo znači, da zbog toga što su njihove ličnosti često toliko različite, roditeljske strategije koje su koristili sa jednim detetom, neće biti od koristi sa drugim.

Što je samo još jedan izazov roditeljstva!

Autor: Džeremi Din
Izvor:  PsyBlog

Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Izvor:psihoverzum.com

Share on FacebookNovakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović

Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja.
Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.