Dodirom ruke prihvatila sam put beskraja mašte koji oduzima dah terajući me u zagrljaj kojim upijam tvoju dušu. U meni na stotinu leptirića raširilo krila, nemirima ispisuju najlepšu liriku koja kroz srce svira rajsku sinfoniju ljubavi.
Ludilo u vrtlog strasti poziva razgraničenja pravila. Zanos raskošnog plesa drhtavih nemira radoznalo poziva tela. Istražujemo otvorene predele koji šire zov želja. U odajama ljubavi paleta naših snova. Usuđujemo se da nedodirnuti prostor čulima svetlosti hrabro otvorimo. Pred nama ukazani rajski putokazi izazivaju divljenje. Beskrajna iskra otkrivene ljubavi pratilja nam je. Ljubav u nama utiskuje bol, tugu, strah i život. Sudiš o snu prizvanom, a znaš da ti je čitav smisao i uteha za životno sivilo beznađa usporenog vremena čekanja na nevini otkucaj srca u srcu u kome je tvoj drhtaj sada.
