Sve češće se pitam, ČEMU UOPŠTE MUDROVANJE? „Sve što više znamo više patimo“ i plašimo se!
I čemu znanje zbog koga se plašimo? Tuđe iskustvo i pouke nikom ne trebaju, svako uči na svojim
greškama, a i kad bi neko iskustvo upakovali u neku lepu misao, ona opet ne može da važi za sve
ljude i sve situacije – uvek ima neko „ALI“.
Sve mi se više čini da su srećniji oni koji manje mudruju, a više rade, oni kojima se ruke umazane
testom, zemljom, prašinom, uljem, ugljem…
Možda je zato korisnije mesiti kolače, saditi drveće, čuvati decu, unučiće, stoku, prati sudove, zidati
kuću …nego mudrovati???
