Kada mi dušu dotakne pustinja
tajanstvena
čista i beskrajna
OPRAŠTAM SE
od svojih koraka
i šutim samoćom
Kada mi pogled zastane u ne gledanju
opraštam se uvijek iznova daljinom
koja mi ne pripada i nikada je neću doseći
prolaznici gledaju
kome mašem polupodignutom rukom
ne znaju o tebi
ni ja o njima
pa pustam pogledu da ih ne vidi
ni oni ne vide raspuklo jutro u meni
dok se opraštam s njim jer ga ne dišem
odbacujući tebe ne pronalazeći sebe
a jesen
miriše uvelim lišćem i kestenima
odnoseći mene.
