Ničemu se ni nadao nisam…
Noć obična, samo nalickana,
praznik već je teret i pritisak –
tad je došla Adriana…
Proleteli sati do ponoći,
ne smetahu ni gužva ni tama,
samo nju su vid’le moje oči –
to je bila Adriana…
Dok vladala sred noći pomama,
ostala je skrivena i tajna
želja jedna i strah od svitanja –
ne odlazi, Adriana!
Jednostavna, bez šablonskih fora,
sa hiljadu vrlina i mana,
zar da sutra budeš noćna mora –
Ado moja, Adriana!
Radujte se zvuku vatrometa,
slikajte se s jelkom nagizdanom,
a ja samo želim da iščeznem
ove noći s Adrianom…
