Masa čitalaca pomamila se na klikabilne naslove – a onda se desilo nešto šokantno: polako su svi počeli da shvataju da se iza dotičnih naslova ne krije ništa spektakularno!
Profesorka žurnalistike zadala je studentima da smisle adekvatan naslov za vest da će direktor škole zajedno sa đacima posetiti muzej narednog četvrtka. Gotovo svi su sastavili naslove tipa: „Direktor škole u važnoj poseti muzeju“ i slično, a onda je profesorka rekla da bi najbolji naslov bio: U četvrtak nema škole!
Kad đaci (a i svi ostali) budu videli takav naslov, mnogo će ih više zainteresovati tekst, možda će ga tad čak i pročitati u celini – što se verovatno ne bi desilo da je direktor ostao „glavna ličnost“ u naslovu.
Navedeni primer najbolje govori koliko je naslov važan za promovisanje samog teksta, ali se takođe uočava i pravilo da u naslovu ne treba reći najbitniju činjenicu, niti jednom rečenicom sažeti i istaći suštinu teksta – nego je najvažnije zaintrigirati publiku, makar i jednim naizgled nebitnim, ali za ciljnu grupu svakako primamljivim podatkom.
U konkretnom primeru koji smo naveli, čitaoce će sigurno kopkati zbog čega dotičnog dana neće biti nastave, pa će barem baciti pogled na tekst i tako saznati nešto za šta ustvari i nisu bili zainteresovani; a da je direktor ostao u centru pažnje i da je već u naslovu sve rečeno – bilo bi suvišno da se tekst uopšte čita, publika bi verovatno zaboravila kakav je naslov videla, pa vest ne bi ni našla odjeka.
Danas su novinari, i to prvenstveno koristeći Facebook, otišli još dalje i pronašli „neverovatnu“ formulu za privlačenje pažnje. Za to su zaduženi takozvani klikabilni naslovi (klikbejt), nazvani tako jer ih je zaista teško zanemariti i jer će retko ko odoleti a da ne klikne na link s jednim takvim naslovom. Ovaj fenomen je toliko uzeo maha, da je društvena mreža Facebook čak pokušala da mu stane na put.
Ako bismo već navedeni naslov o neradnom danu pokušali da prilagodimo novoj tendenciji, onda bi to ovako glasilo: Sutra nema škole, pogledajte zbog čega! – ili čak: Sutra je neradan dan, nećete verovati šta je razlog!
Nećete verovati (zašto da se i mi ne poslužimo takvom terminologijom!), ali na ove naslove će kliknuti i oni koji to zapravo ne žele.
Nećete verovati – upravo je to postala magična rečenica koja je najbolja promocija svake vesti, pa i onih najbanalnijih, a sve ostale rečenice, sintagme i izrazi kao da su joj samo sinonimi.
Nećete verovati šta je pronašla ispod kauča!
Nikada nećete pogoditi ko se okliznuo na crvenom tepihu!
Niste očekivali da će oboriti ovakav rekord!
Bićete šokirani kada vidite navike ovog čoveka!
Nećete verovati koja pevačica je nosila donji veš!
Primećujemo da se i u nadevenim slučajevima, namerno, izostavlja najbitnija informacija, a da bi se do nje došlo, mora se kliknuti, otvoriti link, pažljivo pročitati. Naravno da to ne bismo uradili kad bi nam već u samom naslovu bilo navedeno o čemu je tačno reč, a što je najvažnije, obično se iza takvih naslova kriju potpuno banalni i sasvim uobičajeni događaji.
Nešto su drugačiji, mada sastavljeni s istim ciljem, naslovi u kojima dominiraju – zamenice. Da se ne bi odmah otkrilo šta ćemo pročitati u tekstu, autori nam nešto nagoveste, ali to bude tako misteriozno da je teško odoleti a da se bar ne baci pogled na sam tekst:
Evo čime se bavi njegova devojka!
Stavila je dezodorans ispod grudi – kada vidite šta joj se desilo, i vi ćete to uraditi!
Za jedan minut otkrijte da li imate neku bolest!
Evo šta ćete morati sve da platite do kraja godine!
Otac je se javno odrekao zbog ove fotke s mature!
Političar uhvaćen sa ovom pevačicom!
Evo šta je uradio svojoj ženi i tako joj pokvario rođendan!
Posebnu kategoriju čine naslovi koji praktično daju pogrešnu informaciju, ali ne možemo ih okarakterisati kao takve, jer uglavnom se završavaju – znakom pitanja.
Tako će nas sigurno privući kad pročitamo da se poznata glumica možda „ponovo udaje?“, da je poznati par verovatno „na korak do razvoda?“, da su naučnici možda otkrili „šta je spas za loš brak?“, da poznati fudbaler verovatno „prelazi u drugi klub?“, pa svejedno i da uočimo znak pitanja, to nas neće sprečiti da vest pročitamo u celini i shvatimo da se radi samo o proizvoljnoj pretpostavci radoznalih novinara – ili da je povod za takav naslov bio sasvim drugačije prirode (na primer, glumica je obukla venčanicu za modnu reviju, pa su novinari to iskoristili da postave intrigantno pitanje o njenoj navodnoj udaji).
Ako vidimo zabrinjavajuć naslov Voće je loše za vas?, pomislićemo da se radi o nekom novom otkriću, o nekoj zaveri sa genetski modifikovanom hranom – naravno da će nas to zainteresovati, a onda ćemo pročitati da je voće zaista loše, ali ako se jede u velikim, preteranim količinama!
Nema granica kada je u pitanju privlačenje pažnje, pa je naslov ponekad tako koncipiran da u prvi mah zaista moramo pomisliti kako je u pitanju udarna vest, a onda shvatimo da kontekst iskorišćen na krajnje neprimeren način, samo radi mometalne senzacije.
Tako su novinari, i to s nadnaslovom Šok i tuga!, objavili da je jedna poznata porodica izgubila bitku, a pošto svi znamo da se najpoznatiji član dotične porodice već duže vreme bori za život, logično je da pomislimo kako je preminuo, pa da se zaiteresujemo kada se i kako to desilo, ali ipak nije to u pitanju – jer porodica je izgubila sudski spor sa jednim časopisom!
Upravo ta šabloniziranost i već provereni recept kako se klikabilni naslovi sastavljaju, omogućava da se Facebook organizovano bori protiv njih. Sem toga, pošto je klikbejt sam po sebi nekreativan, takoreći jeftin, očekuje se da bi suzbijanje takvih naslova moglo probuditi kreativnost kod autora, koji će ubuduće morati više da se potrude oko originalnosti i autentičnosti, ne samo naslova nego i tekstova.
Međutim, opšte je poznato da svaki takav i sličan fenomen na društvenim mrežama kad-tad bude parodiran, pa su se pojavile stranice i grupe, poput „Klikbejt Basters“ i „Hejt za klikbejt“, gde se ismevaju upravo klikabilni naslovi tako što se bukvalno razotkrivaju pružanjem najvažnije informacije, koja bi se inače saznala tek nakon čitanja celog teksta. Često se takvim ismevanjem razotkriva i sav apsurd klikabilnih naslova, što dovodi i do komičnih situacija: intrigantna vest da će „poznata modna blogerka dati sinu biblijsko ime za koje verovatno niko nije čuo“ objašnjava se tako da smo za ime „Noa“ svi čuli, ali da nismo čuli – za tu modnu blogerku! Ili kad bude objavljeno da je „miljenik svih žena kleknuo pred njom u crkvi“ i da o toj prosidbi „govori ceo svet“, u komentaru se kaže kako je čovek „zaprosio svoju ženu kojom se oženio pet godina ranije“ i kako uopšte „ne priča ceo svet“, jer – „moja baka ne zna ko je on, a ne znam ni ja“!
Klikabilnih naslova nema samo u virtualnom svetu, odavno su prisutni i u stvarnom životu, jer su ljudi shvatili da često jedna reč, makar ne imala veze sa samim tekstom, bolje privuče pažnju ljudi nego bilo šta iz samog teksta.
Jedanput su prolaznici, još iz daleka, mogli videti na zidu krupan natpis „SEX“, pa tek kad bi prišli i bolje se zagledali, pročitali bi mnogo sitniji tekst ispod: „Ako sam uspeo da privučem tvoju pažnju, onda pročitaj moj oglas za gitaru“!
Tekst je prvobitno bio objavljen na portalu Mingl
