14. Novembra 2019. | 04:11
Početna / Mesečina / Dušan Milijić: Krik iz Ćele-kule

Dušan Milijić: Krik iz Ćele-kule

Neće glave iz mene da odu

što padoše za srpsku slobodu!

Čvrsto stojim, držim ih u strahu –

krst nada mnom, Turci me građahu!

 

– „Šta učini, vojvodo Stevane,

što nas pobi, svoje Resavljane?

Dvesta leta glava mi u kuli,

pravo gleda, neprestano truli.

Da me dušman u boju ubio,

s takvom bih se smrću pomirio,

al’ da padnem od vojvode svoga!

Šta učini, za Boga miloga!“

 

– „Koj’ se ratnik zapitao slavni

zašto pade, u grob ode tavni?

U smrt da vas ja nisam poveo,

roblje biste tog trena postali,

a tad biste od stida pomrli,

il’ još gore: u sramu živeli!“

 

– „Ni ovako nismo prošli bolje:

nismo živi stavljeni na kolje,

al’ mrtvima glave nam sekoše

i u kamen ovaj uzidaše.

Sad nam glave za izložbu služe

dokle deca oko kule kruže!“

 

– „Da je kula porušena bila,

smrt bi vam se već zaboravila,

no ste smrću slavno pobedili,

dušmaninu konce pomrsili,

pa vam glave u kulu zazida

ne bi li se drugi poplašili.“

 

Taj je zeman odavno prošao,

al’ sam grdna do danas ostala,

krikom svojim svakome da reknem

čega sam se gorda naslušala.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Dušan Milijić

Dušan Milijić
Rođen u Knjaževcu 1987. Apsolvent srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu. Piše eseje, književne kritike, recenzije i pesme, pomalo i poetsku prozu, kad naiđe inspiracija...Član je redakcije portala MINGL.