20. Septembra 2019. | 05:14
Početna / Film / Film: Once Upon a Time in Hollywood (2019)

Film: Once Upon a Time in Hollywood (2019)

Kventin Tarantino (Quentin Tarantino) je filmski štreber koga ili obožavate ili ne podnosite, ali ne možete ostati ravnodušni prema njemu. Čovek opsednut sedmom umetnošću, strastveni filmofil sa enciklopedijskim znanjem o filmu, svaki novi njegov projekat predstavlja poslasticu za većinu gledalaca. Njegov deseti film iliti deveti po njegovom brojanju (Kill Bill broji kao jedan film) je Once Upon a Time in Hollywood, koji tumačim kao Tarantinov pokušaj da ne bude poznat kao zabavljač, već i kao umetnik.

Radnja je smeštena u Los Anđeles 1969. godine, u sam bum hipi Holivuda. Glavni junaci su Rik Dalton (Leonardo DiCaprio), bivša zvezda popularnog televizijskog vesterna, bez samopouzdanja i sa alkoholičarskim navikama, kome karijera ide silaznom putanjom i Klif But (Brad Pitt), njegov dugogodišnji kaskader i asistent. Rik dobija ponudu za snimanje filma u Italiji, što on shvata kao naznaku da mu je karijera propala, pa nesigurno odlučuje da pruži svoj maksimum tokom snimanja novog pilota serije. Klifa prati reputacija da je ubio svoju suprugu i sve manje radi, a sve više se vozi po gradu. Njih dvojica se trude da snađu u holivudskoj filmskoj industriji koja se menja, a Rik ima vrlo poznatu komšinicu, glumicu Šeron Tejt (Margot Robbie)…

Once Upon a Time in Hollywood predstavlja, po Tarantinovim rečima, ljubavno pismo Los Anđelesu i šezdesetima, bajkovitu počast završnim trenucima zlatnog doba Holivuda. Nakon odluke da prekine sardanju sa producentskom kućom The Weinstein Company, koja je stajala iza svih njegovih filmova, Tarantino je imao taj luksuz da bukvalno bira sa kime će da radi i da diktira svoje uslove. Izbor je pao na Sony Pictures, koji je odobrio ono što većina filmaša i želi – odrešene ruke i pravo na final cut. Film je premijerno prikazan na Kanskom festivalu u maju ove godine.

Ono po čemu se Tarantinovi filmovi izdvajaju su poigravanja sa dugim kadrovima i kamerom generalno, tehnička ispoliranost, ekscentrični likovi, homage rediteljskim idolima, reference na pop kulturu, stilizovano nasilje, ali i scenarističke bravure. S obzirom da je ovaj film smešten u šezdesete i bavi se Holivudom, a u najavama su se spominjale istorijske ličnosti poput Šeron Tejt, Brusa Lija ili Čarlsa Mensona, nisam očekivao dinamičnu makljažu poput Kill Bill-a. Međutim, očekivao sam da ostane dosledan onome što smo navikli od njega, a to su epske razmere priče, tema i prezentacije.

Nakon skoro tri sata trajanja filma, lako se zaključi da je ovo je nesvakidašnji filmski ep koji može da snimi samo autor koji voli svoj posao, sentimentalac koji žudi za nekim prošlim vremenima. Sve ono što ga je inspirisalo kao mladog autora, poput špageti vesterna, klasičnih azijskih akcionih filmova ili početaka sleš horora, se nalazi i ovde, uz dodatke hipi kulture, pažljivo biranog saundtreka i, naravno, stopala. Once Upon a Time in Hollywood je, najkraće rečeno, predstavljanje sumraka jedne ere i ljudi koji žive za Holivud, mesto koje ne oprašta kada posao stane.

Tarantino je ostao dosledan svom stilu, ali imam utisak da je ovoga puta svesno ušao u rizik da naruši gledljivost svog filma kako bi postigao umetnički senzibilitet. Nije pravio ustupke komercijalnom aspektu projekta i svakako mu nije bio cilj da se njegov film dopadne svima. Njegova beskompromisnost je naišla na određene kritike zbog dužine trajanja, koncepta i razvlačenja radnje, kao da ovo nije Tarantino. Takođe, zamerilo mu se i zbog zanemarivanja istorijskih dešavanja, kao da ovo nije čovek koji je u Inglorious Basterds predstavio istoriju zasnovanu na uticaju njegovih izmišljenih likova.

Ukoliko znate šta se desilo Šeron Tejt, njena pojava u filmu neće stvoriti ništa do drugo do romantizovane melanholije, koja se neće odnosti samo na nju. Zlatno doba Holivuda se završava, zvezde iz prošlosti će izbledeti, hipi pokret nije uspeo da obezbedi samoodrživost i nezavisnost. Dok Rikova i Klifova karijera ide nizbrdo, Šeron je tek krenula. Puna života, vesela i seksi, lik Šeron je uglavnom nepotreban u svrsi priče, ali je njeno upečatljivo prisustvo veoma bitno za ton filma, jer nam njena sudbina luta mislima kad god je vidimo.

U ovom filmu nema klasičnog zapleta jer se sve svodi na detalje, a naročito se to odnosi na Tarantinovo ogromno znanje o popularnoj kulturi. Detaljno i ubedljivo osmišljava i rekreira emisije i filmove iz te ere, pa tako vidimo vestern u kome Rik tumači lovca na glave, crno-beli film u kome ubija Nemce bacačem plamena, muzički spot i scenu iz filma The Great Escape u kome je zamenio Stiva Mekvina. Sve ove scene sa velikom lakoćom ulaze u priču, koja meša fikciju i stvarnost do momenta kada stvarnost izgleda kao da će da se sruši na sve nas.

Leonardo Di Kaprio i Bred Pit su superstarovi koje bi većina nas gledala i kako samo sede na stolici i zure u prazno. O kvalitetima njihove glume nema potrebe pričati i oni u ovom filmu isporučuju ono što najbolje znaju. Njih dvojica se izvrsno dopunjuju i služe kao podrška jedan drugom, kao što Klif podržava Rika, iako različito gledaju na život i svet. Margo Robi je dobila manje prostora nego što sam očekivao, ali joj to nije problem da sve zaseni svojom pojavom. Iz mora odličnih sporednih glumaca moram izdvojiti stare majstore glume Ala Paćina (Al Pacino) i Brusa Derna (Bruce Dern).

Ukoliko se odlučite na gledanje ovog filma zbog hajpa ili zbog glumačkih faca, verujem da nećete biti zadovoljni. Tarantino priča priču gotovo sa art-haus pristupom, sporim tempom, sa narativom koji je relativno ravan i trajanjem od tri sata, pa nestrpljivi gledaoci mogu biti odbijeni. Slažem se da ima nepotrebnih scena koje remete koncetraciju, ali ni približno u meri koja bi pokvarila generalni utisak – Tarantino sposobno hvata i predstavlja nostalgiju, strast, opsesije i sve ono što ga je inspirisalo da postane to što jeste, pa su mu svi sitni faulovi oprošteni.

Once Upon a Time in Hollywood je nostalgično, stilizovano i zabavno oplakivanje likova suočenih sa promenama i sa poteškoćama u prihvatanju ili shvatanju onoga što dolazi – film koji je Tarantino snimio za svoju dušu, sa vizijom zrelog autora, bez ikakve namere i potrebe da se dopadne svima.

Izvor: filmskerecenzije.com

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Mihailo Todorović

Mihailo Todorović
Učenik Prve kragujevačke gimnazije specijalno informatičkog odeljenja. Voli video igre, filmove i druženje. Hobi su mu sviranje gitare, plivanje i usavrsavanje engleskog jezika.