Kamo sreće
Da našminkane laži
Obuku najružnije pocijepane
Odore,
Eh, idealno bilo bi i neba da prozbore.
Kamo puste sreće,
Državljanstvo u nekim
Tuđim, bistrijim očima
Kad bih dobila.
Kažu nije poezija
Priča bez kraja,
Nit pjesnik željan je raja,
Ovaj put dobro kažu.
Za Božje čudo,
Kadkad ne slažu.
Euforija tradiciju nokautira,
Razum biću se pridružuje,
Ni borba gladijatora
Se ne nastavlja
Vazduh na krv kad zamiriše.
