15. Oktobra 2019. | 16:25
Početna / Strip / Grad(ak) ni na nebu ni na zemlji

Grad(ak) ni na nebu ni na zemlji

 

Opasan grad

Tamo caruje anarhija

Čuješ li zemlju kako trese se

Čuješ li nebo kako ruši se

Vidiš li da polako nestaješ

Jer oni idu oni dolaze

– Džukele, Opasan grad

 

Teško je opisati sledeće delo čistoga razuma i zdravim rezonovanjem. Mahom zato što bi taj isti poduhvat autori istog ismejali i verovatno aknuli u sledeći strip. Ne, ne, ovome treba propisno prići kako NE treba i pročačkati ga otpozadi, s oproštenjem.

Za početak, valjalo bi citirati neobično kratak naslov ovog dela. A to je „Ilustrovani vodič za lutanja kroz praistoriju i istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost Subotice i okolnih joj nasilja u carstvima mitskim, kurganskim, varvarskim, romejskim, latinskim, osmanskim, madžarskim, jugoslavenskim, serbskim, kapitalskim, odnosno u njihovom međusobnom vakuumu“. Toliko me je raznežio ovaj sitni naslov da ću, onako zarad njega i moje dobre volje, da ga kroz ovaj tekst copy/paste-ujem, čisto da se oseti važnim. Još je interesantnije ime autora. AutorA, množina. To su, (ne)redom, Darko Kowalsky Kovačević, Marko Klown Božinoski, Nebojša Jurča Jurčić i gost iz Kanade Angus Meklaud.

Dakle, šta je knjiga sa omanjim naslovom „Ilustrovani vodič za lutanja kroz praistoriju i istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost Subotice i okolnih joj nasilja u carstvima mitskim, kurganskim, varvarskim, romejskim, latinskim, osmanskim, madžarskim, jugoslavenskim, serbskim, kapitalskim, odnosno u njihovom međusobnom vakuumu“? Pa, definitivno je strip neke vrste. Ima gomilu monokadar tabli, odnosno splash strana, te gomilu klasičnih kratkih stripova (sa sve kadrovima), ali ono što nema jesu granice. Autori ovog sočinjenija su želeli da prikažu naš najseverniji „velegrad“ kroz istoriju, fiktivnu koliko i pravu. I naravno, pročačkali su svakog ko je to probao da uradi pre njih kroz različite prizme. Ovde se parodiraju i ultranacionalistički desničari i impotentni levičari i bradonje koji su za nekog kralja i neku otadžbinu i mentalno zaostali komunisti i moderne starlete i moderni biznismeni…Štaviše, čak se i onaj umobolni izraz „dođoši“ spektakularno parodira maltene od samog početka.

foto: www.gradsubotica.co.rs

Ukratko, Kowalsky i ekipa prosto ne mogu da se poklone jednoj grupaciji, iz prostog razloga zato što je svaka od njih na neki način „načela“ Suboticu. Siroti grad je izmenjao toliko provincija, kneževstva, kaganata, županija, kraljevstava, carstava, sultanata, monarhija, republika, federacija i konfederacija, autonomnih pokrajina i neautonomnih nepokrajina, a kroz sve to nekako uspevao da ostane…pa, pomalo skrajnut.

Ono što, recimo, „Ilustrovani vodič za lutanja kroz praistoriju i istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost Subotice i okolnih joj nasilja u carstvima mitskim, kurganskim, varvarskim, romejskim, latinskim, osmanskim, madžarskim, jugoslavenskim, serbskim, kapitalskim, odnosno u njihovom međusobnom vakuumu“ ne dotiče jeste činjenica da se Subotica ne pominje toliko često. Ceo okrug koji potpada pod Suboticu, recimo, ima kvalitetnih strip autora poput Leonida Pilipovića i Geze Šeteta (dotični imaju i shout-outove u ovom stripu; iskreno, samo sam za Lea našao, a i to nisam siguran). Uz to, Subotica je podjednako kulturni centar koliko, recimo, i Novi Sad, i Beograd, i Kragujevac, i Niš, i Valjevo, i Užice i ini drugi srpski gradovi. Ali se nekako uvek skrajava. Čak ima i dva suizdavača od kojih je tek jedan iz Subotice (drugi je „Elektrika“ iz Pančeva; uz to, strip je štampan u Beogradu).

Naravno, ovo će biti još jedna od milijardu prilika gde ne govorim maltene ništa o stripu koji recenziram. A postoji i razlog za to. Alternativnije štampane forme stripa malo teže dolaze do publike iz glavnog toka, a iskreno, ni ovo delo ne bih svrstao u alternativu. Ovo je pre štampana zajebancija nego neki teški umetnički zahvat, što je sasvim ok. Naposletku, strip sa imenčetom „Ilustrovani vodič za lutanja kroz praistoriju i istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost Subotice i okolnih joj nasilja u carstvima mitskim, kurganskim, varvarskim, romejskim, latinskim, osmanskim, madžarskim, jugoslavenskim, serbskim, kapitalskim, odnosno u njihovom međusobnom vakuumu“ ni ne treba da bude neka turobna storija.

foto: www.gradsubotica.co.rs

Nego, šta sam ono…a da! Zašto ne govorim ništa o stripu? Pa zato što treba da se doživi. I to treba da ga doživimo svi, od severa do juga Srbije. Nažalost, čak ni publika na samom severu, i.e. u „rodnoj“ mu Subotici, nije overila ovaj strip kako treba. A sigurno ga ima na lageru negde, za sitne pare. A ako već možemo da prodajemo pseudoistoriju poput onog papira za potpalu iz udruženja „Serbona“ i da guramo knjige učenih istoričara sa različitih fakulteta koje se apsolutno ni u čemu ne poklapaju, što ne bismo prodavali i jednu zanimljivu istoriju jednog grada viđenu od strane strip autora? Ja sam uvek za. A vi?

Zaključak: ako vas iz ovog izlaganja privlači „Ilustrovani vodič za lutanja kroz praistoriju i istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost Subotice i okolnih joj nasilja u carstvima mitskim, kurganskim, varvarskim, romejskim, latinskim, osmanskim, madžarskim, jugoslavenskim, serbskim, kapitalskim, odnosno u njihovom međusobnom vakuumu“, onda vam iz petnih žila predlažem i da uzmete „Ilustrovani vodič za lutanja kroz praistoriju i istoriju, prošlost, sadašnjost i budućnost Subotice i okolnih joj nasilja u carstvima mitskim, kurganskim, varvarskim, romejskim, latinskim, osmanskim, madžarskim, jugoslavenskim, serbskim, kapitalskim, odnosno u njihovom međusobnom vakuumu“. Garantujem vam da je najbolji ilustrovani vodič na datu temu u celom gradu.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Ivan Veljković

Ivan Veljković
Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).