Smejmo se sopstvenom strahu od života
po ulicama natopljenim krvlju
podignimo barjake
visoko
visoko
iznad odrubljenih glava
i prelomljenih kostiju jaganjaca
naš je život
u ljusci jajeta
u klepetu zvona
i zvižduku kose
posle čijeg zamaha
zauvek padamo
podignimo oči k Nebu
pljunimo na svoje grehe
pogazimo zlobu
i nasmejmo se u lice strahu od života
pre nego što postane večan.
