Tamo negde daleko najdalje
Ima jedan grad
U tom gradu smo se rodili
Zaplakali
Prohodali
Ima jedan grad
I bili smo mi
Bili al’ više nema
Ima jedan grad
U njemu si me ljubio
Brao mi prve trešnje
Ne nisi ih brao
Samo za mene sećaš se
Samo za mene si ih ukrao
Ima jedan grad
U njega smo se sakrili
Pobegli smo od naše
Smarajuće ljubavi
Ima jedan grad
Po ulicama njegovim
Lutali smo jednom davno
A ti si skupljao opalo kestenje
Samo za mene ljubavi
Hteo si da ih pečeš
Na vatri pored koje smo se grejali
A šta sam ja radila
Ja sam divlje poput istog kestenja
Ljubila tvoje promrzle usne
Koje su i takve ličile
Na one crvene trešnje
Koje si krao samo za mene
Ima jedan grad
Baš takav
Liči na nas
Haotičan i uzavreo
Zbog njega smo se rastali
Ima jedan takav grad
U spomenarima posvećenim tebi
U njemu sam naučila
Da se bol rađa jer ti postojiš
Ima jedan grad
U koji ću prvim jutarnjim
Vozom
Prispeti na prvi levi
Niko me neće čekati
U ruci ću nositi mali
Drveni kofer
Na glavi šešir od bordo somota
Sa obaveznim velikim cvetom
Biću bez kaputa
A ljudi će me čudno gledati
Jer zima samo što se najavila
I ja nisam stigla ništa vezano za nju
Da pripremim
To će biti moj odgovor na njihove
Čudne poglede
Ima jedan grad
U kojem ću te pronaći
Čak i u napuštenom
Dorćolskom podrumu
Ima jedan grad
Ljubavi
Mržnje
Pohlepe
Kurvi
I skitnica
Ima jedan grad
Uličnih svirača džezera
U kojem ću se skrasiti
Sa koferom drvenim punim uspomena
Sa bordo šeširićem
Od pliša
Bez kaputa
Jer jedino tako
Ćeš me prepoznati
Ličiću na obli kesten
Boje kestena
Na slučajnu vatru
Kraj puta
Na obali zaleđene reke
Ima jedan grad
I ja ličim baš na njega.
