24. Avgusta 2019. | 13:08
Početna / Mesečina / Marko Matić – Imaginarna realnost

Marko Matić – Imaginarna realnost

Svet nestaje pred mojim očima
sve je magla
sve je ništavilo
drveće mi pruža hladne grane
al’ plodove
davno usahnule
oduvao vetar prolaznosti

širim ruke da osetim život
da dodirnem grane
koje mi prodiru u sobu
ulaze kroz prozor
hvataju me
guše
a kad prst ka njima pružim
u tamninu zauvek odlaze

kada sklopim oči pohode me mrtvi
iz teških vremena
slavni mučenici
gledaju me strogo
al’ puni ljubavi
žele da nastavim
tamo gde su pali

na knjigama vidim čudne zabeleške
neke čudne reči
nikad izrečene
vode lude misli
kroz razne svetove
kojih nigde nema
a nema ni mene

drhtim u tišini
svoga mikrokozma
a u glavi mili
zvuk gusala poje
koji sa Lovćena
šalje mi Vladika
kitnim stihovima
Božje blagoslove
u svojoj ludosti
ko u ogledalu
vidim besmrtnosti
davno prohujalih…
pomeni Gospode
Vladimira, Petra,
Sergeja, Dušana,
i sve redom one
što večnošću svetle…

pomeni i mene
nek’ mi duša grešna
plamti idejama
besmrtnog poete!

Foto : Favim.com
Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Marko Matić

Marko Matić
Podrinjac po rođenju. Na školovanju u “velikom gradu“, prepušten kolotečini opasnog sveta. Uz to i poeta, večito sanjarskih vizija o boljem sutra, koje će sigurno doći kada svane dan i kada se svi probude iz košmarne sadašnjosti. Nadahnut idealom iskonske lepote i savršene ljubavi u večnoj potrazi za Ishodištem smisla.