8. Decembra 2019. | 03:28
Početna / Strip / Internacio-naši 05: debalkanizacija Balkanaca (Balkan Comics Connections: Comics From the Ex-Yu Countries)

Internacio-naši 05: debalkanizacija Balkanaca (Balkan Comics Connections: Comics From the Ex-Yu Countries)

Balkanski strip autori = jeftina radna snaga najvećim marketima ovog medijuma na svetu. Izuzev Japana, svud ih ima – Francuska, Italija, SAD, Španija, Grčka, Holandija, Nemačka, Austrija, Velika Britanija, Kanada, Australija. A veće papazjanije naroda nema od bivše Juge. Zemlje koja je od najranijih dana stripa imala ponosne primerke priznatih i afirmisanih tvoraca na ovom umetničkom polju. Zemlja koja je u određenom periodu cvetala po broju domaćih izdanja, gde je karijera strip autora bila zavidna – savršen spoj dečije fantazije i prave zarade. Raskol je došao i prošao, rane su ostale, ali se jedan deo njih zaceljivao upravo stripom. Časopisi i fanzini su spajali nespojivo, odnosno do pre par godina zaraćene ljude. Izdavači jedne zemlje su objavljivali albume sada sveže inostranih autora. Javljali su se i kolektivni projekti ne tako malih razmera.

Naravno, strancima je pojam Juge i njenih naroda najčešće neprijatan zbog upravo pomenutih sukoba. Da saradnja između ljudi postoji i dan-danas – plus mali faktoid da su ovih šest zemalja rasadnik nečeg više od iredentizma, svađa i nesuglasica – pokazuje trud britansko-lociranog makedonskog antologa Vlade Nikolovskog da balkanske stripovske veze veže u vezani album. Prvi broj „Balkan Comics Connections“, predominantno vezan za ex-yu autore, je objavljen dvojezično, na engleskom i srpskom, a pod pokroviteljstvom Nacionalne univerzitetske biblioteke „Sveti Kliment Ohridski“ u Skoplju. Domaće na stranjskom za strance, radom domaćih sa par gostujućih stranih. Divotica! I to ne ona pežorativna.

foto: Vlado Nikolovski
foto: Vlado Nikolovski

A kakvo je brojno stanje autora u sklopu „Balkanskih povezica“, jugovarijanta? Što se samih strip-autora u najužem smislu reči tiče (scenaristi, crtači, tušeri, sva tri i još nešto preko toga), ima ih dvadeset i devetoro. Od toga trinaestoro iz Srbije, šestoro iz Hrvatske, troje iz Bosne i Hercegovine, troje iz Slovenije, dvoje iz Makedonije i jedan iz Crne Gore. Naravno, ovde se ne ubraja pisac predgovora, koji je Srbin, urednik izdanja, koji je Makedonac, te jedan od tandema koji je obradio naslovnicu, takođe Makedonac, te i treći Makedonac kao dizajner izdanja. Pravi mali rasadnik saradnika, sa manje-više sličnim brojnim stanjem autora kao i odnosom demografskih podataka zemalja iz kojih potiču. Od datih dvadeset i devetoro, tek jedan autor je žena. Od datih, njih par se javljaju i po tri-četiri puta u antologiji, u ovom ili onom kapacitetu (o ovome nešto više reči kasnije).

Stripova je dvadeset i četvoro ukupno, a ilustracija sa sve naslovnom i zadnjom koricom – ubrajajući i pojedine izdvojene samostalne kadrove – šest. Uvodnik je iz pera eminentnog stručnjaka na polju devete umetnosti Zorana Đukanovića, i kao uvodnik je prilično direktan – govori o autorskim dostignućima prikazanih stripomana, o situaciji u stripu na prostorima šest republika, o stvaralačkim sklonostima, uzorima, motivima, stilovima, itd. Nakon toga prvi autor na tapetu je Goran Sudžuka, renomirani hrvatski autor koji se proslavio na zapadnom tržištu. „Soar, lady“, kratki strip-uvodnik u album, je rađen inspirisan pesmom „Projdi vilo“ Gibonnija. Sledi „Golden fish“ njegovog zemljaka Krešimira Zimonjića, dosta jednostavnija i bez dijaloga. Obe priče su jako efektivne, poetične, a njihov karakter deli i naredna, skoro Mekejska storija „Wine road“. Ovaj strip scenaristički potpisuje jedini ženski član ove skupine, Srpkinja Jana Adamović, uz izvanredan crtež hrvatskog autora Igora Kordeja. Poput prethodnika, ovaj strip buja mitologijom, imaginacijom i legendom, a crtež i scenario se toliko lepo uklapaju da se za Adamovićku i Kordeja sa sigurnošću može reći da su stvoreni jedno za drugo. A mitologija se nastavlja i u narednom segmentu, stripu „Old friends“ srpskog dvojca u vidu scenariste Marka Stojanovića i crtača Jovana Ukropine. Doduše, za razliku od Sudžuke, Zimonjića i dvojca Adamović/Kordej, ova pričica je više akcija od poezije, više visceralna i epska sa tek manjim primesama lirike. Lirike koja nadvladava epiku u već narednom stripu „Hermanos“ hrvatskog umetnika Danijela Žeželja. Žeželj je prvi autor ovde na kojeg čitalac nailazi da umesto mitologije koristi moderniji lokalitet za radnju svoje priče – rvanje. Prethodili su mu vile, zmajevi, faunovi i štošta još, a ovde meksički rvači s maskama, lučadores. Onda dolazi malo lavkraftovske atmosfere u današnje doba pričom „Easter“ makedonskog autora Aleksandra Sotirovskog. Crno-bela napetost i akcija u skučenim uglovima služi kao savršena pozadina onoga što je scenarista  hteo da ispriča. Njegov sledbenik, Slovenac Jakob Klemenčić, rabi staru praksu „manje je više“ pričom „In the vicious circle of pornography“. Pomalo pensivno i alternativnije u odnosu na prethodnike, ali ništa manje efektivno. Onda sledi prva internacionalna saradnja (ne hronološki, pre položajno) u ovom albumu, a to je strip Španca Oskara Aibara i Srbina Rajka Miloševića Gere“Killers…like you and me“, igrom slučaja imenjak albumu ovog dvojca pod izdanjem System Comicsa. Uigranost autora je vidljiva gotovo na svakom kadru, pogotovo na onim gde se ne nalazi ni jedna jedina reč dijaloga. Prati ih saradnja dvojice hrvatskih autora, (nanovo) Sudžuke i scenariste Darka Macana, verovatno najpoznatijeg sa prostora bivše republike od šest zemalja. U sklopu stripa „The Fiend from Cinkota“ su pomenuti i Danijela Mažar kao prevodilac i Nebojša Radić kao istraživač. No, glavnina posla je bila i ostala na Macanu i Sudžuci, i ovde isporučuju krimi-misteriju – ili je bolje reći krimi-istoriju – Bele Kiša, poznatog mađarskog serijskog ubice. A od krimi-storije na neo-noir, srpski tandem ponovljenog Stojanovića i crtača Siniše Banovića donosi priču „Helluva ride“, inače deo albuma „Beskrvni: Mrtva straža“. Kao i prethodno Stojanovićevo delo u sklopu ove antologije, „Helluva ride“ je vršan po pitanju akcije, napetosti, nasilja i generalno osećaja avanture u okruženju očaja. To osećanje prožima strip Srbina Stevana Subića u stripu „Traces“, koji je u suštini jedan veliki monolog postavljen pred pozadinu punu sirovog prirodnog i natprirodnog haosa. Ljudske i životinjske aberacije kakvim je Subić sklon i ovde nalaze svoj dom. Po jubilarni treći put, Stojanović se vraća kao scenarista i kroz crtež hrvatskog ilustratora Dalibora Talajića donosi priču „Eye“, ovaj put onu u sklopu „Vekovnika“, tačnije albuma „Duhovi u boci“. Čiste linije Talajića se odlično slažu sa scenaristički već utemeljenim načinom pripovedanja, i van konteksta albuma pričica deluje kao fina parabola o životu i istrajnosti. Naredna takva fina parabola dolazi u vidu neimenovanog stripa srpskog dua Slobodan Ivkov/Boban Savić Geto. Sa nula dijaloga priča sumira ljudski život na par tabli. Sličnom temom se bavi i prateći srpski autor, renomirani Željko Pahek, pričom „In the beginning there was darkness“. Naravno, kao i sve prethodne priče ovog autora, ova je SF od početka do kraja, iako je glavna tema (skoro pa) biblijska u srži. Gotovo dijametralno različita je radnja narednog stripa, u „nema tri bez četiri“ maniru Marka Stojanovića uz crtež njegovog zemljaka (po svakom smislu te reči) Srđana Nikolića Peke. „War and peace“, rat i mir, dva oprečna stanja podjednako moralno siva kao i sve ostalo. A onda naredni „gostujući“ neexjugosloven, Amerikanac Stiven Grant uortačen sa srpskim Draženom Kovačevićem donosi „The Bear“ – prepričavanje arturijanske legende na gotovo neočekivan, ali vrlo moguć način. I naravno, ovde je Draženov crtež, isti onaj koji izleće iz njegove ruke munjevitom brzinom prepun detalja i bez potrebe za tušerom već isprva, dominantna strana. Likovi prepuni ekspresija, dinamika na gotovo svakoj tabli – bolji se ne rađaju. No, na grandiozne priče poput one ratne sa Stojanovićem i Pekom i epske poput Grantove i Kovačevićeve, red je dodati i koju sitnu, prizemnu, smirenu. A crnogorski autor Tihomir Čelanović to i isporučuje remek-delom „As if you don’t know?“. Kratki razgovor, cela poenta data u 3-4 table, i sve u vidu dijaloga sa gotovo nula prave akcije. Za ovakve (nagrađene, valja dodati) poduhvate je potrebna izvesna količina i kvalitet veštine. Kvalitet koji pokazuje i Makedonac Igor Jovčevski stripom „That’s the way it was in the Old West“. Hitri kadrovi prepuni akcije, referenci, prljavog vesternizma špageti varijeteta – rezultat je nezamenjiv. A teško je zameniti i autore narednog stripa „Serious case of Hell“, bosanskohercegovački duo Aljoša Tomić i Borislav Maljenović. Najintrigantnija sigurno od datih priča, spaja epsku i naučnu fantastiku sa dnevnim dešavanjima i primetnom dozom ironičnog humora. Od svega datog, prisutna su dnevna dešavanja kod sledećeg, srpskog autora svetske slave među alternativcima, Saše „Aleksandra Zografa“ Rakezića. Njegovi radovi „Euroasia“ i „Postcards from…“ su upravo u njegovom stilu. Ne nameću se, dolaze iz introspekcije autora koji razmišlja o svojem okolišu, koji se povremeno i uključi u njega. A takav jedan slovenački autor, podjednako legendaran, izranja narednim stripom „How Zagor became a communist“ – u pitanju je glavom i bradom Iztok Sitar. Priča je „biografska“, više je parčence života, refleksija autorovih ličnih sećanja uredno vezana za strip. Njegove kolege Slovenci, Matej Bertoncelj i Bernard Kole (doduše, Kole poreklo vuče iz Hrvatske),  govore o generalu Rudolfu Majsteru, jednom od možda najcenjenijih slovenačkih ratnih heroja. A dok oni o herojima, treći stranac i drugi Španac Sančez Abuli sa svojim stalnim saradnikom, srpskim velemajstorom Darkom Perovićem, donosi strip o zlikovcima i nedužnim ljudima između, „Blood ties“. Naravno, ima istočnjačkog prizvuka, i naravno da je akcija vedro utkana supstancom. I da se antologija završila ovde, optimizam bi bio tek setna promisao. Ali ne, ovo štivo okončava fenomenalni Bosanac Filip Andronik sa par kratkih stripova njegovog već kultnog dela „Amnesia“. Poznavaocu – pa i površnom znalcu – devete umetnosti na ovim prostorima ovaj strip ne treba predstavljati. Za neinicirane, obavezno ispraviti stvar!

foto: Vlado Nikolovski
foto: Vlado Nikolovski

Antologija donosi neka kapitalna kratka dela istaknutih majstora svog zanata i umetnika svoje umetnosti – mladih kako i starih, bližnjih kako i daljih. Međutim, vidno manjkavi prevod malo kvari užitak. Naime, dobar deo datih stripova u izvornom obliku (i.e. na nekom od ex-yu jezika) obiluje igrama reči, narodnim poštapalicama i teško prenosivim izrazima. A budući da „Balkan Comics Connections“ pati od nedostatka validne lekture, ovo je mnogo ozbiljniji prestup. Druga, doduše manje važna mana, jeste povremena neopredeljenost za tačnu tematiku. Stripovi negde imaju vezivno tkivo koje sačinjava jedno antološko delo, ali raspored na par mesta nema previše smisla i deluje kao prosto nizanje nizanja radi. Naravno, i dodatni rad  na dizajnu bi pripomogao, kao i veća varijacija u, recimo, polu autora (jedno žensko naspram dvadeset i kusur muških) i stremljenju glede stila (glavni tok vs. alternativa).

Bilo kako bilo, prvi, glavni korak je načinjen, i antologija je tu da „stranjskim“ čitaocima ukaže na silinu centralnog Balkana. Da pokaže da negdašnji Jugosloveni imaju i te kako čime da se diče. A uz malo sreće (junačke) i malo (više) truda, ovakvih antologija će, i te kako, biti još. Kao što je i red, jelte.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Ivan Veljković

Ivan Veljković
Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).