26. Septembra 2018. | 10:21
Početna / Koncerti / Intervju sa legendom izvorne muzike Čedomirom Markovićem

Intervju sa legendom izvorne muzike Čedomirom Markovićem

Izvorna muzika čuva kolektivno sećanje

BIOGRAFIJA:

Čeda Marković, pevač izvorne narodne muzike, naročito iz predela Vranja, rođen je 21. septembra 1949. godine u selu Žbevac kod Vranja. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a učiteljsku u Vranju.

Podneblje i vreme u kojem je rođen nije znalo za televiziju. Za majku, koja je lepo pevala, kaže da mu je usadila ljubav prema muzici.

Čeda Marković, poznat kao pravi čuvar lepe pesme, karijeru je započeo u Radio Skoplju snimajući vranjanske pesme, sve do 80-tih. Prvu ploču snimio je 1974. godine. Bila je to obrada stare vranjanske pesme Jelena, ljubavi.

“Svaka tuga koja me tišti, seća me na mladost, drugove iz detinjstva, na sve što je prošlo, a želimo da traje. Žal za mladošću i sve ostalo leči se pesmom, igrom. Tu suza ne pomaže, sećanja su melem protiv tuge i zaborava.”

Pevač koji iza sebe ima preko tri decenije estradnog staža Čeda Marković i te kako je poznat poštovaocima istinskog narodnog melosa. Susret sa njim verovatno bi vam izmamio osmeh na lice jer umesto uobičajenog pozdrava rado će vam otpevati neki poznati refren, koji će vam bar na trenutak razgaliti dušu.

Vranje je grad koji je naširoko poznat po muzici, pesmi i igri. Pored gradske pesme po kojima se proslavio Staniša Stošić, veoma popuran je i vranjski melos, koji je najvernije preneo čuveni književnik Bora Stanković kroz svoje romane “Nečista krv” i “Koštana”. Vranje je poznato i po sjajnim trubačima, od kojih je najpoznatiji bio orkestar Bakije Bakića, a narodna igra specifična za Vranje je veseli vranjski čoček.

Pored toga što se ovom pesmom od zaborava čuvaju stari običaji, zanati, dijalekti i način života, njom se se nastavljaju i srpska tradicija i duhovnost. Mladi naraštaji uz nežne i tihe stihove pune sevdaha imaju priliku da se upoznaju sa onim po čemu je Vranje nekada bilo poznato. Muzika i reči kao da vraćaju prošlost, dozvoljavajući sadašnjosti da zaviri u stare vranjanske kafane, hamame i kaldrmisane ulice.

INTERVJU:

Marko Spirić : I da se vrate godine mlade, da li bi nešto menjali?

Čeda Marković : Što se tiče pesme sigurno ne bih menjao, a ta pesma je pravi odraz života i ljudi koji žele da im se vrati vrate svi ti doživljaji iz detinjastva i mladosti.

Bez vranjske gradske pesme, koja se našla i na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, nijedno veselje u Vranju ne može da se zamisli. Iz starih gradskih kafana, sa kućnih veselja ili ulice, često se mogu čuti zvuci puni sevdaha, a retko ko može da odoli da ne zapeva kada ritam vranjske pesme počne da budi maštu i rasplamsava emocije.

Marko Spirić : Kad se pomene Vranje, pokojni Staniša Stošić i vi ste neprikosnovena asocijacija?

Čeda Marković: Staniša i ja smo se poznavali, išli smo u istu školu, s tim što je on bio stariji od mene. Zajedno smo pevali i u horu kod profesora Pešića. Za sve pevače važi da onaj ko ne dođe u Beograd sigurno neće imati pravu karijeru. Ja sam se otisnuo na jug, ka Skoplju. Snimao sam za Radio Skoplje, išao na koncerte više po istočnoj Evropi nego po zapadnoj. Bio sam mnogo popularniji u Bugarskoj nego kod nas. U Beograd sam došao tek osamdesetih. Bez obzira na vrsne pevače koji su snimali vranjanske pesme, kao što su Cica Radojčić ili Jordan Nikolić, našao sam svoje mesto. Nisam bio u senci Staniše Stošića. Mnogo smo lepo drugovali na “Vranjanskim večerima” koje su se 25 godina održavale u beogradskom hotelu “JUgoslavija”. Jedne godine trajale su čak 21 dan uzastopce, toliko je prestonička publika volela taj melos.

Marko Spirić : Koju pesmu najradije pevate?

Čeda Marković: Mnogo ih je, ne znam koju da izdvojim. Možda “Koga si trgnav v tugina”, koju je izvodio Kiril Mančevski, a ja je prvi put otpevao na prošlom koncertu u beogradskom Domu sindikata. Ili “Oči moje, kletvom bi vas kleo” koju je interpretirao Safet Isović. Rado pevam i “Ja prošetah kraj Morave”, a prelepu “Magdo mori, Magdo, ubava devojko” naučio sam od jednog od naših najboljih trubača svih vremena Bakije Bakića. Želim da te peme ne budu zaboravljene.

Čeda je, kako nam kaže, upijao način interpretacije svih pevača, od Vardara do Triglava, i često su ga pitali da li je Bosanac, budući da odlično peva sevdalinke. Ipak, direktna asocijacija na njega je vranjanski melos, sevdah, karasevdah, dert i merak.

Marko Spirić : Da li je suza uvak izdajica?

Čeda Marković : Može biti suza izdajica zavisi pred kim je pustite. Suza je odraz i lepote i nemoći.

Marko Spirić : Ko je koga više proslavio: Vi Vranje, ili Vranje Vas?

Čeda Marković : Vranje je meni pružilo sasim tim što sam ja rođen u ovom kraju. To je za mene veliki plus za mene i moju karijeru s obzirom da je ovo kraj sa velikim muzičkim bogatsvom, neprevaziđen, na jednom malo prostoru toliko folklora, književnosti i muzike.

Marko Spirić : Šta do sada smatrate Vašim najvećim životnim uspehom?

Čeda Marković : Životni uspeh može se gledati iz više uglova da li iz porodičnog ili profesionalnog uglavnom celokupno gledano na sav moj život ja sam zadovoljan.

Marko Spirić : Koji grad ili deo zemlje je ostavio najveći utisak na Vas?

Čeda Marković : O tome nisam nešto mnogo razmišljao, Vranje mi je nekako u srcu kad god pomislim na dobru pesmu ja odmah pomislim na Vranje. U celoj Srbiji ima mnogo prelepih mesta i gradova koji su, ali uvek čoveka neko pozitivno iskustvo vuče prema svom rodnom mestu.

Marko Spirić : Mnogi se Vama dive, a kome se Vi divite i zasto?

Čeda Marković : Divim se velikim umovima koji su podigli čovečanstvo na jedan nivo života koji je daleko laganiji nego nekada što je bio, to su umovi iz nauke,umetnosti i svih sfera života koji pozitivno utiču na čovekov život.

Marko Spirić : Šta biste poručili mlađim naraštajima putem našeg portala Pokazivač?

Čeda Marković : Mlađi naraštaji su izloženi mnogim porocima kojih se treba čuvati, a porodica je ta koja je glavna u tom segmentu da sačuva život jednog mladog čoveka i usmeri na pravi put. To je najveći uspeh biti u jednom normalnom okruženju i ponašati se normalno u okvirima čoveka i ono što prati čovekov život.

Vranjanci, ali i ljudi iz drugih krajeva Srbije, tvrde da i stranci rado uživaju u tihim, setnim i mirnim tonovima vranjske gradske pesme.

Pored toga, mnogi običaji i rituali tradicionalno se obeležavaju muzikom, igrom i pesmom iz južnih krajeva Srbije. Na taj način se održava veza sa zavičajem, ali tradicijom i kulturom koje se kroz narodno stvaralaštvo staro i po nekoliko stotina godina, neprestano obnavlja i prenosi na nove naraštaje.

Međutim, činjenica je da prave vredne narodne pesme ostaju, a novokomponovane, koje više liče na zabavnu muziku, traju otprilike jedno leto — konstatuje ovaj pevač ne gubeći optimizam ni na tren, spreman za nove estradne pohode.

Marko Spirić

PRIJATELJI PORTALA POKAZIVAČ

Kozmetički salon
“SILUETTE”, ul. Lenjinova 19. – Vranje
telefon 069/12-47-958

KIROPRATKIČAR IVICA CVETKOVIĆ
ulica Čestelinska broj 22, Vranje 17501 (kod gradskog parka)
Zakazivanje na broj: 060/74-13-699

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Marko Spirić

Marko Spirić
Rođen 1986. godine. Živi i radi u Vranju. Radijski voditelj, novinar i estradni menadžer. Saradnik portala „Svet plus“ i „Pokazivač“. „Niko ne moze biti nista drugo niti moze dostici nesto drugo,ako najpre ne bude ono sto jeste...Vrlo je važno voleti druge, ali je jednako tako važno pomoći i drugima da nas vole!”