Pečemo pile u rerni. Malo je masno, ali izdržaćemo. Bolje nego da mu se vide rebra. Ko bi to prebrojao ispod onolikog perja!
Vatra pucketa u šporetu. Šapućemo u spavaćoj sobi kao da će nas kiša s prozora čuti i stiskamo se jedno drugom u zagrljaju.
Posle večere, reklame na televiziji postaju neizdržive. Da je ono pile živo, zakokodakalo bi iz stomaka da promenimo kanal. Strpljivo čekamo film. Gledamo ga po treći put zaredom.
Ujutru je hladno. Bačene kožice zure ka nama iz kante za đubre dok lupamo jaja za doručak. Možda plaču za izgubljenom decom.
Novi dan je počeo. Od svega se najviše nadam gugutanju pod jorganom. Ne mogu i večeras da gledam isti film.
„Fosilni zapis“, IK Alma
