Početna / Mesečina / Iza sreće

Iza sreće

Pomisli,
Tvoja vlastita ruka je držala
Taj komad života.

Niko nije čvršće od mene
Verovao u bajku

Okrunili smo se
Jedno o drugo,
Kao hleb…

Uzaludno me dozivaju
Ožedneli ciljevi.

Ostadoh zaglavljena
Tamo negde,
Iza sreće.

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Divna Lulić Jovčić

Divna Lulić Jovčić
Slikarstvo i poezija – večita žudnja u traženju nekih viših čežnji, put ka svetlosti... Čovek može biti ptić ili ptica, prizemljen i u letu, sa i bez krila, kao deo jata ili solo letač, kao misao ili uspomena, kao poruka i znak, kao vreme i nevreme, duša što vrluda u potrazi. Tražeći svetlost, sve dok leti, mesto mira ne nalazi. Nema mira do Sve-mira, ni svemira bez nemira. Sve dok leti...