Majci ili majki, banci ili banki, grešci ili greški, dasci ili daski, Beograđanki ili Beograđanci, Požegi ili Požezi, Rumenki ili Rumenci, igrački ili igračci, motki ili motci, freski ili fresci, bitki ili bi(t)ci, tački ili tačci, pripoveci ili pripovetki, svrsi ili svrhi… dileme se ređaju u nedogled.
U osnovnoj školi smo savladali glasovne promene i saznali za sibilarizaciju, odnosno drugu palatalizaciju. Znamo da se vrši kada zadnjonepčani suglasnici K, G i H, ispred samoglasnika I prelaze u zubne suglasnike C, Z i S.
Međutim, usled velikog broja odstupanja od sibilarizacije, i velikog broja dubleta, mnogima nije jasno kada se ona zapravo upotrebljava, a kada ne. Da rešimo i tu misteriju!
Kod imenica muškog roda do sibilarizacije dolazi kada se K, G, H ispred vokala I nađu u nominativu, dativu, vokativu, instrumentalu i lokativu množine. Npr: imenica JUNAK u nominativu i vokativu množine glasi JUNACI, u dativu JUNACIMA, a u instrumentalu i lokativu (s) junacima i (o) junacima. U primerima kao što su zadatak – zadaci, odlazak – odlasci, vrši se i glasovne promene pored sibilarizacije, a to su nepostojano a, gubljenje suglasnika i jednačenje suglasnika po zvučnosti.
Kod imenica ženskog roda sibilarizacija se vrši u dativu i lokativu jednine: knjizi a ne knjigi, majci a ne majki, bajci a ne bajki, banci a ne banki, grešci a ne greški, pušci a ne puški, ljuljašci a ne ljuljaški, krušci a ne kruški, svrsi a ne svrhi, snasi a ne snahi… devojci a ne devojki, nozi a ne nogi, ruci a ne ruki, tuzi a ne tugi, dugi a ne duzi i td.
Kod zapovednog načina odn. imperativa: leći – lezi, podvući – podvuci, pomagati – pomozi, reći – reci, seći – seci…
Glagoli poput klicati, nicati, micati… takođe su primeri za ovu glasovnu promenu.
Stigli smo do dela koji stvara zabunu mnogima.
ODSTUPANjA od sibilarizacije postoje i nisu malobrojna. Ali, nisu ni teško savladiva jer se pamte prilično lako.
Sibilarizacija se NE VRŠI kod ličnih i geografskih imena, ni prisvojnih prideva izvedenih od njih. Tako nećemo reći Beograđanci nego Beograđanki, plovim po Volgi a ne Volzi, Kazablanki a ne Kazablanci… ALI izuzeci su: Americi a ne Ameriki, Africi a ne Afriki, Aljasci, Korzici.
Baki, seki, deki, zeki, čiki i ostalim hipokoristikama (tepanjima) takođe se ne vrši sibilarizacija, ali ni kod naziva zanimanja: frizerki, šminkerki, voditeljki, lekarki, seljanki…
Imenice koje se završavaju na -ga i prisvojni pridevi izvedeni od njih, a to su pretežno reči stranog porekla, takođe odstupaju od ove glasovne promene kako im se ne bi izgubilo značenje: liga – ligi – ligin (a ne liza ili lizin), kolega – kolegi – kolegin (a ne koleza – kolezin), kuka – kuki – kukin, joga – jogi, jogin, aga – agi – agin, vaga – vagi – vagin… ali i strong>psiha – psihi – psihin.
Imenica koje sadrže suglasničke grupe ck, sk, nk, čk, ćk, tk, zg, sh odstupaju od sibilarizacije na sledeći način: tetki a ne tetci, četki a ne četci, tački a ne tačci, ručki a ne ručci, motki a ne motci , patki, mazgi, tezgi, voćki, mački, lutki…
POSEBNO OBRATITE PAŽNjU NA IMENICE SA GLASOVNOM GRUPOM NKA:
šunka – šunki ALI banka – banci!
Rumenka – Rumenci ALI Palanka – Palanci!
Imenica STRANKA ako označava političku partiju menjaće se u STRANCI, a ako označava klijenta – živo biće ostaće STRANKI.
A SADA SLEDI ONO ŠTO NAJVIŠE DOVODI U DILEMU – DUBLETI!
Reči koje možemo pisati “i ovako i onako”, u obe varijante, najčešće nas “bace” u dilemu, pa često budemo neodlučni i u slučajevima gde je vršenje sibilarizacije očigledno.
Tako možemo, a i ne moramo, vršiti sibilarizaciju u sledećim primerima:
Može se reći i bitki i bici, i epohi i eposi, i freski i fresci, i ćerki i ćerci, i maski i masci, i pripovetki i pripoveci, i Požegi i Požezi, i diskoteci i diskoteki, i daski i dasci, i vojski i vojsci…
Opanak (K. M)
