Već nedeljama se bavimo ostvarenjima francusko-belgijskog stripa, pri tome insistirajući na svesti o izvesnoj kompaktnosti tog pojma, u smislu određene stilske, a naročito jezičke (frankofone) celine (bilo je tu nekih trvenja oko usaglašavanja jezičkih standarda, ali ostavimo to po strani). Ako bismo probali da povučemo crtu na osnovu državnih granica, prema rezidenciji autora koji nas se tiču (i sedištu izdavača, mada ne mora da znači) ustanovili bismo da je većina stripova koje smo ovde upoznali po poreklu „belgijska“ – Štrumpfovi, Talični Tom, Učenik Dikobi, Spiru, Gaston, Bil i Bul, Tintin, Škorpija, XIII, Lik Orijan, Džeremaja… naspram nekolicine „čisto francuskih“: Asteriks, Iznogud, Poručnik Bluberi, od starijih radova Bekasin (Becassine), od novijih radovi Smuđe i Bilala, Plašt i očnjaci, Maja (Maïa) i… i…? Nećemo se dalje truditi da ih geografski razdvajamo, ali izgleda da je Belgija još uvek gotovo rajsko utočište za mnogobrojne stvaraoce stripa… Dužni smo da pojasnimo još nešto. Naime, u nedavnom rezimeu smo uzgred pomenuli neke radove koji su u originalu izdati na flamanskom, koji su nama ovde svakako manje familijarni pa ćemo ovog puta reći još po nešto o njima i njihovim autorima.
Jef Nis (Josef – Jef Nys, 1927-2009) bi svakako trebalo da bude pomenut
zbog simpatičnog dečaka Jomeka, od 1955. (Jommeke) Nis je radio ilustracije, karikature i stripove za listove ‘t Kapoentje, Het Volk, ‘t Pallieterke, Kerkelijk Leven; radio i stripovane biografije npr. Petera Brojgela i brojnih sveštenih lica i misionara.
Mark Slen (Sleen, tj. vitez Marsel Onore N. Nels , r. krajem daleke 1922.) – najpoznatije i najdugovečnije delo mu je strip Neron i družina (1947-2002) – obratite pažnju da se to smatra jednim od rekorda što se tiče dugovečnosti rada jednog čoveka na jednom strip junaku, odn. serijalu! (Inače, on je relativno brzo izbio u prvi plan u strip u kome je naslovni klik najpre bio detektiv Van Zwam) Proučavajući potrebne nam podatke, malo žalim što našoj publici ugl nisu poznata neka ostvarenja koja su njihovim autorima u matičnim zemljama, a i šire, obezbedile sjajno društveno priznanje i slavu.
Dakle. prema raspoloživim izvorima, za dotičnog Nerona (u originalu Nero) bismo mogli reći da je uspešan prikaz porodičnog čoveka i avanturiste u stripu. Prepoznajemo ga po nasmešenom okruglastom liku i nekoliko dlaka na glavi. U suštini je dobrog srca, ali ponekad pokazuje lenjost, sebičnost, talenat da zabrlja sa novcem i upadne u nevolju. Njegova gospođa Bea uglavnom je predstavljena kao domaćica, a sin im je ge-enijalni Ademar. Neron se iz različitih razloga upućuje u razne misije i razvijanje poslovnih šema u različitim kutkovima Zemlje (ili van Zemlje!). Prikazuje se kao humanista i mirotvorac (pri čemu je, kažu, nekom prilikom pokušao da malo umilostivi čak i baćušku Staljina!), a kao među neprijateljima se pojavljuje i sam Đavo! Eto, koliko smo mogli ovde da dočaramo…
(Bez pretenzija da možemo da se udubimo u opis na flamanskom, ovo bi svejedno mogao biti jedan od linkova sa interesantnim prizorima:
http://www.stripspeciaalzaak.be/Toppers/Nero/01_HoedGeeraardDuivel.html )
U ostala Slenova dela spadaju Piet Fluwijn en Bolleke (1945–1965, poznato i kao Avanture oca i sina), Doris Dobe, a u periodu 1947-1964. je redovno ilustrovao biciklistički Tour de France (De Ronde Van Frankrijk) i dr.
Dobio brojne nagrade, počasni građanin nekoliko gradova, dočekao da se u raznim mestima podižu statue njegovih junaka itd.
Vili Vandersten (Willy Vandersteen, 1913 – 1990) – najpoznatiji po
stripu Suske en Wiske – dečak i devojčica koji su u franc. verziji poznati kao Bob et Bobette, u engleskoj verziji Spike and Suzy itd. Strip se pojavio 1946., a rad na njemu su nastavili P. Geerts, Marc Verhaegen i dr.
Piwo, najraniji priznati rad (1943-46), Žerom (Jerome), Bessy (1954-85), De Geuzen (1985-90) strip o Tilu Ojlenšpiglu, Robert i Bertrand (1973-93), Crveni jahač (De Rode Ridder, od 1959 – nastavili Karel Bidelo i drugi)
Skrenimo pažnju i da etnička pripadnost autora nije presudna za izbor izvornog jezika izdanja – još ako je u pitanju likovni, dakle vanjezički rad… (v. npr. Bob de Groot, Eddy Paape, Van Hamme) a tu je i veliki Herman – uglavnom se i sam zadovoljava takvim predstavljanjem, ako smo se svih ovih godina, čitajući Džeremaju,
pitali koje li je njegovo prezime, znajmo da je to… Hermann Huppen ( r. 1938) Osim Džeremaje (osmišljen 1979.), kompletan je autor Sarajevskog tanga (1995.), Wild Bill is Dead i npr. Afrika (2007.)Po Gregovom scenariju crtao je Bernara Prensa (Bernard Prince) i Komanča (1072-83), a po Vernalovom Jugurtu. Po scenariju svog sina Iva (Yves) crtao je: Tajna ljudi-pasa (1995.), Manhattan Beach 1957, Devojka iz Ipaneme (2005.) Na Drakulinom tragu, Noć punog Meseca (2011) itd.
Njegov stil je u suštini realističan, ponekad malo zamućen, sa akvarelskim prelivima, i sa težnjom da dočara tihe patnje kod čoveka, razbijanje njegovih iluzija itd.
Bob de Grot (Groot, r 1941.) -od njega svakako pomenimo:
-Krcko (Chlorophylle), od 1977. do 1986. (crtež: Dupa i Walli) i
Inspektor Klifton (crtež: Turk) -takođe ga pamtimo iz nekadašnjeg „Biser stripa“
-od ostalog: „Alisa u Zemlji čuda“ 1973. (scenario: Greg)
„Gradovi i žene“ (Des villes et des femmes, 1987-88; crtež: Filip Frank)
Bob de Moor ( Robert F. M. De Moor, 1925 – 1992) -uglavnom je poznat kao crtač (ligne-claire), mada je sarađivao na scenariju za neke epizode Tintina. Vezan je i za rad na serijalu Blake & Mortimer , zatim je kreirao „Čudesnu lađu“(Le Vaisseau Miracle) „Flandrijskog lava“ (Le Lion de Flandre) a poznat mu je, i najzastupljeniji, njegov Gospodin Bareli (od 1950.)
