Sa crvenoplavog trga,
rđavih stanica duše
ispratili smo glad.
Krenuli tragom novorođenog Boga.
Poljubio si me
izmedju podnožja i vrha,
nespretnu za krajeve i početke.
Let je pad.
Let je pad.
-Šta tražiš takva,
bledunjava, u ovom silnom mraku?
-Sjajna si,
prigrlićeš me, pozvati ljude!
Šta želiš takva, usamljena,
u ovoj limenoj glavi?
Da budem.
Došla sam po spavaćicu,
eto je na štriku,
klati se kraj tvojih snova.
Došla sam da rasplačem drvo,
ukradem jabuku,
neka pukne na pola.
Došla sam da te volim.
(Samodestrukcija nalaže da branim iluziju).
Ja, iskusna koketa,
konzumiram slatkorečivost.
Ti i ja,
ti i ja…vinograd i vrt.
Najprirodnija slika života
postala je moja smrt.
