Kad sam ja 
Završio malu maturu
Nisam imao ni za majicu
A kamoli za frizuru.
Košulja beše očeva
I to po treći put krojena,
Kravata iz četiri
Komada platna jedva spojena.
Cipele, starim novinama punjene,
Crnje od blata
Kaput izašao iz mode
Krajem Drugog svetskog rata.
Pantalone sa dve linije
Od užarene pegle,
A uske ko hulahopke
I još stegle.
Sve u svemu ništa se nije
Slagalo sa ničim,
Ali na maturanta
Su mi rekli da ličim.
Jedva da se u džepu našlo
sto dinara,
a teglio sam za njih džakove
gore od nekog mlinara.
Uz mene sve beše
Sirotinja gola,
U školi su me tukli
Ko u kupusu vola.
Ali uspeo sam
Dokazao ko sam,
Uspeh: dva zarez
Pedeset i osam.
Kad sam ja završio
Malu maturu,
Pored sebe sam vodio
Najlepšu curu.
Tri sata mi je trebalo
Da je zamolim za ples,
A pre toga sam
Drmnuo pola piva na eks.
Od stida smo se držali
Na pola metra bar,
A pored nas direktor škole
Paradira ko stražar.
Eeej, to beše doba
Prepuno časti,
Sad mi dođe žao
Što maradoh odrasti.
Ali zato pamtim
Ono dane dovek
Kad bejah maturant
I postadoh čovek.
