18. Jula 2018. | 12:56
Početna / Nastavnici i profesori / Kako razgovarati sa devojčicama

Kako razgovarati sa devojčicama

Zamislite da srećete devojčicu od oko pet godina. Šta je prvo što joj kažete? Ako je to nešto poput „Jaoj, kako sli slatka! Divna ti je haljinica! Šećeru jedan“ ili nešto slično, razmislite malo sledeći put. Zašto? Šta nije u redu pitate se? Standardno je da ovakve rečenice budu uvod u razgovor sa devojčicama, zar ne? Iako su ove konstatacije obično sasvim istinite, možda se treba suzdržati, evo zašto.

Učenje devojčica da je izgled prva stvar koju primetite kod njih, njima govori da je izgled važniji od bilo čega drugog. To je ono što ih navodi da gladuju sa 5, šminkaju se sa 11, ugrađuju silikonske grudi sa 17 a sa botoksom počinju u 23 godine. U svojoj knjizi „Razmišljajte: razgovori za pametne žene u zaglupljenom svetu“  autorka Liza Blum otkriva da između 15 i 18 odsto devojčica mlađih od 12 godina redovno nose maskaru, ajlajner i karmin; poremećaji u ishrani rastu dok se samopouzdanje kod devojčica smanjuje; a 25 odsto mladih amerikanki bi više volele da pobede na takmičenju za Top modela nego da osvoje Nobelovu nagradu. Čak i pametne, uspešne studentkinje izjavljuju da bi rađe bile lepe nego pametne.

Slično je i sa devojčicama širom sveta, uostalom dovoljno je da se malo okrenete oko sebe ili prođete kroz bilo koje školsko dvorište. Zbog imperativa da moraju da budu lepe 24 sata dnevno, žene postaju sve nesrećnije. Nedostaje značaj, svrha, smisao, život sa razvijanjem mašte, čitanje knjiga i to da nas ljudi vrednuju zbog naših mišljenja, uspeha i onoga što jesmo.

Upravo iz tog razloga, Blum savetuje da se sa malim devojčicama razgovara na malo drugačiji način. Evo njenog primera koji je isprobala na petogodišnjoj Maji, ćerki prijatelja, prilikom posete:

„Majo, zdravo. Drago mi je što sam te upoznala.“

„I meni je drago“, kaže ona, ljubazno i vaspitano.

„Hej, reci mi šta čitaš?“, upitah je sa sjajem i interesovanjem u očima. Ja sam luda za knjigama i to pokazujem.

Njene okice su se raširile i uvežban, ljubazan, izraz lica se pretvorio u blago uzbuđenje zbog ove teme. Napravila je malu pauzu, malo stidljiva pred strncem poput mene.

„Ja MNOGO volim knjige“, rekla sam, „ A ti?“

Većina dece voli knjige.

„DA!“, rekla je „I mogu sama da čitam!“

„ Super!“ rekoh. Što i jeste, za jedno dete od pet godina.

„Koja je tvoja omiljena knjiga?“, pitala sam je.

„Idem da je donesem! Mogu da ti čitam?“

Donela je knjigu koju je odabrala i sela pored mene da ponosno čita glasno svaku reč. U knjizi se radilo o devojčici koja voli roze boju ali je maltretira grupa devojčica koje samo nose crno. Iako je knjiga bila o devojčicama i o tome šta one nose i kako to definiše njihov identitet, kada je Maja zatvorila knjigu, okrenula sam na drugu važniju temu. Preusmerila sam razgovor na malo dublju tematiku: loše devojčice i vršnjačko maltretiranje i kako se klanovi devojčica ne slažu. Rekla sam joj i da je moja omiljena boja zelena jer volim prirodu i njoj je sve to bilo potpuno u redu. Ni jednog trenutka nismo pričale o kosi ili telima devojčica ili o tome ko je lep a ko ružan i slično. Teško je ne dotaći se toga, ali ja sam tvrdoglava. Zatim smo se dogovorile da opet čitamo drugi put. I ona je bila presrećna.

Ovo je samo jedan primer opiranja kulturi koja našim devojčicama nameće potpuno pogrešne poruke, primer kako može da se u prvi plan stavi ženski mozak. Slični razgovori i u vašem domu neće uništiti industriju lepote, rijalitije koji degradiraju žene, našu kulturu opsednutosti poznatim ličnostima ali će promeniti perspektivu vaše dece i dece koju vi znate.

Probajte ovako nešto i videćete kako će devojčice odreagovati. Možda se prvo i zbune jer malo njih se interesuje za njihovu glavu, ali budite strpljivi i uporni. Pitajte devojčicu šta čita. Pitajte je šta voli a šta ne i zašto. Sa malo starijim devojčicama razgovarajte o akutelnim temama: zagađenju životne sredine, ratovima, izmenama u školskom sistemu. Pitajte je šta njoj smeta u svetu i kako bi popravila stvari da poseduje magičan štapić. Vrlo verovatno ćete dobiti neke intrigantne i zanimljive odgovore. Pričajte joj o svojim idejama i knjigama koje vi volite. Pripremajte je da govori i radi kao žena koja razmišlja svojom glavom.

Tako se svet menja, devojčica po devojčica.

Liza Blum  je po struci advokat. Bavi se pravnom analitikom za neke od najpoznatijih američkih kanala a vodi i svoju privatnu advokatsku praksu. Autor je dve knjige koje govore o tome kako razgovarati sa devojčicama i sa dečacima. Liza takođe javno govori o tematici vezanoj za odgajanje pametnih devojčica i dečaka i zastupa teoriju da decu možemo naučiti da misle svojom glavom o svim životnim temama.

 

Izvor:  Najboljamamanasvetu.com

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Zoran Todorović

Zoran Todorović
Osnivač „Pokazivača“. Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.