26. Avgusta 2019. | 02:08
Početna / Mesečina / Julijana Balaban: Kako smo (na)učili da slikamo

Julijana Balaban: Kako smo (na)učili da slikamo

Odlasci na ovom platnu
igre su senki, linija trag.
Ne želim perspektivu
gde sve je crno,
gde sve je belo.
Ako okrenem ledja,
dajem dimenziju novu
i prostor pun slobode.
Ne,ne mogu
napustiti zelenu
lakomisleno, smelo
Molim te,
naslikaj trešnju
i čajanku za dvoje
u ružičastom hladu.
Zovi me Emilly ili Elisabet!

-Ne vidim boje,
mlaka se sumnja
tvojim licem sladi.Naslikam gomilu,
na grani violinu,
bisernu haljinu.
Prelamaš, senčiš..
Ugljen seva:
-Ne budi luda,
to samo sena
na tvojim bedrima sneva.Bacam ti oblak,
planinu i reku,
ljutom se žutom ljutim.
Tihom pantomimom,
neživim mirom,
zamoliš da ćutim.

 

Share on Facebook
Facebook
Novakujem

O autoru: Julijana Balaban

Julijana Balaban
Misli su ponekada opasna gomila staklića, pesma je kaleidoskop.