Budućnost pravi kamen.
Njime ću razbiti vreme tobom išarano.
Zaboraviću kako se prostor po tebi oblikuje
čineći kič nepoznatog kvaziumetnika.
Budućnost pravi kamen.
Gađaću u onaj sat koji je meni uvek brže prolazio nego tebi,
a onda ću rukom okretati kazaljke divljakuše,
sve dok one mene divljom ne učine.
Budućnost pravi kamen.
Odvaja ga od stene mog strpljenja.
Krcaću njime ustajale plodove prošlosti
koja gubi sposobnost rađanja.
Budućnost pravi kamen,
a ja govorim laži dok od njega klešem
dobro poznat mi lik.
