Ne trebaju reči,
dodiri i pogledi.
Šta ću srcu reći
kad samoća pobedi?
Ne fale mi reči,
utehe i porazi.
Šta ću srcu reći
kad me tuga pogazi?
Ne znače mi reči,
uzdasi...
Procvetaj mi na vrtešci
u vrtu dečjih radosti,
namigni mi zrelo
sa stranica memoara;
poskakući kao veverče
po ogromnoj postelji,
ispuni mi čitavu sobu
prekrivši prozor dlanovima;
spremi se
da mi poneseš baklju,
zapovedi
oko...
