Srpska kraljevska porodica Obrenović, kobnog maja 1903. godine, ostala je bez 128 članova. Dugo se mislilo da preživelih Obrenovića nema. Ova dinastija imala je pet vladara i bila na čelu Srbije ukupno 72 godine. Obrenovići su tri godine duže bili na prestolu od Karađorđevića, a kad je reč samo o vladavini Srbijom, punih trideset godina. Novovekovna srpska država postojala je 115 godina, od toga Obrenovićima pripadaju 72, a Karađorđevićima 42. Ipak, za potomke jedne dinastije danas znamo, dok se o postojanju potomaka druge dinastije gotovo ne zna ništa.
Poslednji obrenovićki vladar, kralj Aleksandar, nije imao potomaka. Njegova majka kraljica Natalija je u Francuskoj ostavila testament po kojem deo nasledstva dobijaju potomci dinastije Obrenovića. Do sada to nije bilo moguće jer potomci nisu bili utvrđeni sudskim putem. Međutim…
Opštinski sud u Gornjem Milanovcu je 2004. godine, posle višegodišnje rasprave, utvrdio potomke dinastije Obrenović, koji potiču iz Brusnice kod Gornjeg Milanovca. Reč je o braći Srboljubu i Slobodanu Jakovljeviću. Jedan od njih – Slobodan dokazao je prvi da njegovim venama teče krv Miloša Velikog i ima nameru da Obrenovićima vrati ono što im pripada, uključujući i, kako se misli, nezanemarljivu imovinu koju im je testamentom ostavila kraljica Natalija. Istoričari, međutim, objašnjavaju da braća Jakovljević neće moći ništa da naslede…
Po obrazovanju mašinski inženjer, biznismen i istraživač Slobodan živi u Beogradu, a rođen je 31. 10. 1948. godine u Gornjem Milanovcu. Srboljub Jakovljević rođen 26. 12. 1941. godine u Kalimanićima, a živi u Gornjem Milanovcu. Braća Jakovljevići direktni su potomci gospodara Jakova Obrenovića, koji je polubrat Miloša Obrenovića i najstariji od braće Obrenović, 6. koleno.
– Imao sam pet godina kada me je otac odveo na staro imanje Obrenovića u Brusnici kod Gornjeg Milanovca. Tu je na jednoj padini bio stari vinograd, a tu sam prvi put u životu probao vinogradske breskve. Tada mi je otac rekao: “Mi smo rodom Obrenovići, odavde mi potičemo”, i kraj. Mnogo godina kasnije brat i ja smo pričali i on je isto bio odveden na to mesto i ista priča mu je bila ispričana. Zanimljivo je to da nam je provučeno da nikada i nikome to ne smemo da pričamo, ispričao je u jednom svom intervjuu Slobodan Jakovljević, po tituli princ.
Više od sedam godina su braća Jakovljevići prikupljali dokumentaciju za dokazivanje potomstva, mnogi dokazi bili su namerno uništeni, a neki od njih i sakriveni, ali je 2003. ipak uspešno predat zvaničan zahtev koji je 2004. i sudski proglašen u njihovu korist. Osim borbe za nasledstvo, Jakovljevići su planirali i da jedan njegov deo ostave na raspolaganje Srbiji:
– Postoji veliki broj ličnih predmeta Obrenovića, tražićemo to da se vrati i da se stavi u muzej, jer su to veoma dragi predmeti sa istorijskom vrednošću. Veći deo od toga što uspemo da ostvarimo stavićemo na raspolaganje Srbiji zarad nje i njenih građana, a posebno će biti koristi za budućnost mladih naraštaja. Bavićemo se pre svega razvojem Srbije, kao i zadužbinarskim radom. Imam nameru da osnujemo i fondaciju koja bi bila profitabilna, istorijsko-obrazovnog i naučnog tipa. Očekujemo i ja i moj brat više nekih realizacija i vraćanja značaja porodici Obrenović, nego što je to materijalna strana realizacije zaostavštine.
– Naša ideja je i da se radi na sveukupnom pomirenju Srba, ali ne samo na pomirenju dinastija, već tu mislim na sve ljotićevce, nedićevce, partizane i četnike. Mi smo to zamislili tako što bi se na Svetosavskom platou pored spomenika Karađorđu uradio s jedne strane i Milošev spomenik, a u žiži, poput trougla, da se postavi spomenik Stefana Nemanje. Sve bi to trebalo da se uobliči jedinstvenim vencem, a tu bi se nalazile i sve zastave iz naše istorije, počevši od Nemanjića, pa do današnje zastave Srbije. Taj spomenik bi se simbolično zvao “venac pomirenja”. Pokrenuli bismo i inicijativu da se odredi jedan bitan istorijski datum, koji bi odgovarao svim stranama, ja mislim iz perioda Nemanjića jer su tu svi Srbi saglasni, koji bi praznovali kao Dan pomirenja. Ova ideja je jako značajna za Srbe i Srbiju, zaključio je Slobodan Jakovljević.
Princ Slobodan tvrdi i da je iz njegove dinastije nezvanično ubijeno oko 300 ljudi, nakon Majskog prevrata, a ne 128 kako tvrdi zvanična istorija. Postoje i Obrenovići koji nisu sahranjeni u svojoj zemlji, a bila im je želja, poput kraljice Natalije.
Istoričar Predrag Marković, pak, ocenio je u jednoj ranijoj izjavi za B92 da tek utvrđeni potomci Obrenovića ne bi mogli ništa da naslede: “Monarhije su, uglavnom, u Evropi zasnovane na principu primogeniture, znači na principu nasleđivanja po starosti, najstariji sin nasleđuje sve, osim ako se ne desi nešto vanredno. Oni nisu Miloševi potomci, nego potomci bočne grane, tako da je ta priča više kuriozitet, nego što ima bilo kakvu ozbiljnu osnovu”.
Da li će prinčevi realizovati svoje zamisli, ostaje da vidimo. Tek, nije na odmet znati da Srbija nema samo prinčeve jedne dinastije, kako se to dugo smatralo.
Izvor: Novosti, B92
