Kada kao odrasli probamo da se setimo stresnih momenata iz svog ranog detinjstva, neki od nas mogu da dosegnu do najranijih sećanja.
Sećamo se da nam nije prijalo kada su nas roditelji ostavljali u vrtiću – koliko smo samo strahovali da li će neko doći po nas! Plašili smo se šišanja prvih šiški, a o odlasku kod lekara ni da ne pričamo. Zatim su na svet počela da dolaze naša braća i sestre, i objašnjenja da su to naša najdraža bića. Sećate se koliko je bilo straha u doživljaju da mi nismo više najvažniji, najlepši, najbolji i najpametniji? Zašto? Zato što je strah sastavni deo života svakog od nas, a deca, kao i odrasli doživljavaju fizičke i psihološke reakcije na njega.
Kada pričamo o bebama, a tog perioda se najčešće ne sećamo, reakcije na stres koji bebe doživljavaju mogu biti ili dobre ili loše za njihov mozak, u zavisnosti od njihove učestalosti i snage, i prisustva ili odsustva brižnih odraslih osoba. Razlika između beba i odraslih jeste u tome što bebe u situacijama neprijatnosti ne mogu same sebe da umire. One su bespomoćne, plaču i posežu za odraslima, zato što su im potrebni i to je jedini način na koji mogu da iskažu takvu potrebu.
Znakovi stresa kod beba mogu biti:
- dugotrajno plakanje,
- neuobičajena nervoza,
- povlačenje,
- poteškoće u hranjenju i spavanju,
- sisanje prsta, i
- problem sa varenjem.
Bebi je potrebna podrška brižne odrasle osobe
Čak i kada mogu da govore, deci je potrebna podrška brižnih odraslih osoba da bi se smirila u stresnim situacijama.Kada dete dobije podršku od neke brižne odrasle osobe, to mu pomaže da se oporavi od stresa. Kada nema očekivane reakcije odraslih, deca mogu da dožive stres.
Šta pomaže u tim situacijama?
– Držanje u naručju, tešenje, pevanje, ljuljuškanje.
Postoji li zdrav stres?
Mozak bebe koji je u razvoju je veoma osetljiv tokom prvih nekoliko godina života. Kada dete doživi reakciju na stres koja je kratka ili je doživi u prisustvu neke brižne odrasle osobe koja može ublažiti reakciju, to može biti zdravo za bebin mozak.
Zašto? Ovakva vrsta stresa priprema decu na savladavanje budućih izazova ili nelagodnosti, i pomaže im da nauče da regulišu svoju reakciju na stres. Na primer, kada beba upozna neku novu osobu, to može aktivirati njenu reakciju na stres, ali ako je roditelj tu da uteši bebu i pomogne joj, reakcija na potresenost će se ubrzo isključiti i neće biti pričinjena nikakva šteta.
Kada se reakcije dece na stres učestalo aktiviraju, ostaju aktivne tokom dužih vremenskih perioda, ili se doživljavaju bez prisustva brižnih odraslih osoba, naučnici to nazivaju „toksični” stres, tokom koga je telo preplavljeno hormonom stresa, kortizolom. Ovakva preplavljenost kortizolom oštećuje veze u mozgu, zato što u velikim i učestalim količinama, hormon stresa postaje „toksičan” za mozak dece.
Zašto je važno prisustvo brižene odrasle osobe u situacijama stresa?
Kada su odrasle osobe, koje su pritom brižne, prisutne da ublaže reakciju na stres, toksični stres je redak. Ali, ponekad, čak i ako su odrasle osobe fizički prisutne, deca mogu doživeti pomenuti stres, ukoliko odrasle osobe ne reaguju, ako su nestrpljive, nepredvidive ili zastrašujuće. Na primer, deca koja odrastaju u sirotištima, gde ne dobijaju dovoljno pažnje od brižnih odraslih osoba, često doživljavaju toksični stres. U toj grupi su i deca koja su zanemarivana, deca izbeglica, koja odrastaju tokom rata, ili bežeći od rata.
Trebalo bi naglasiti da nijedan roditelj ne može biti 100 odsto brižan i uvek tako reagovati u različitim situacijama. Međutim, ako su deca učestalo izložena stresu i često nemaju pažljive odrasle osobe da im pomognu da se sa njim izbore, onda to može uticati na razvoj njihovog mozga.
Kao roditelj, vi možete pomoći svom detetu da izgradi snažniji mozak, otporan na štetu koju izaziva toksični stres tako što ćete ga voleti. Uz vašu brigu i podršku, čak i ako deca dožive stresne situacije poput rata, to neće oštetiti njihov mozak koji je u razvoju.
Interakcija po principu „servis i povratna lopta”
Nauka pokazuje da je jedna od najboljih stvari koje možemo uraditi da izgradimo zdrav mozak svoje dece, da jednostavno „igramo tenis” sa njima. Ali ne onu vrstu tenisa koju igra Novak Đoković.
Kad god novorođenčad brbljaju, gestikuliraju, naprave neki izraz lica ili zaplaču, oni serviraju lopticu i očekuju reakciju – oni žele lopticu nazad. Kada odrasla osoba reaguje adekvatno na direktan, smislen način kontaktom očima, dodirom, rečima ili imitiranjem gestikulacije ili izraza bebe, to je poput vraćanje servisa. A kada deca dobiju povratnu loptu, veze u njihovom mozgu se izgrađuju i postaju jače. Te veze u mozgu predstavljaju osnov za socijalne, emotivne i komunikacione veštine, ali i veštine za sklapanje odnosa. Jednostavna stvar je u pitanju. Nauka nam govori da nikakvi video-sadržaji, muzika ili skupe igračke nisu od takvog značaja za rani razvoj mozga kao svakodnevne interakcije sa starateljima po principu „servis i povratna lopta”.
Osmesi, dodiri, zagrljaji i poljupci – superhrana za bebin mozak
Najbolja stvar koju možete učiniti za razvoj mozga svoje bebe jeste da „igrate tenis” sa njom. Deca koja odrastaju u stabilnom okruženju punom ljubavi, gde brižne odrasle osobe pouzdano reaguju na njihove aktivnosti, osećanja i potrebe, razvijaju najsnažniju arhitekturu mozga.
Pa ipak, trebalo bi naglasiti da su mozgu beba potrebni roditelji koji mu pružaju podršku, a ne savršeni roditelji. Mada je za dete važno da odrasla osoba reaguje na njegov stres i njegove servise, nerealno je da od sebe očekujemo da ćemo uvek biti u mogućnosti da to radimo 100 odsto vremena. Na primer, ako vaš ručak samo što nije zagoreo na šporetu, ne morate odmah reagovati na plač svog deteta.
Bebama je potreban nežan staratelj koji će tumačiti njihove signale i reagovati na njih, najveći deo vremena, a ne uvek. O interakcijama po principu „servis i povratna lopta”, možete razmišljati kao što razmišljate o računu u banci – ako uplaćujete na svoj račun kad god je to moguće, u stresnim momentima ćete moći da priuštite sebi da povučete novac.
Smiljana Grujić je programski menadžer Fondacije Novak Đoković, a po struci je psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama.
Smiljana vodi projekat, Podrška Ne Perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6 godina.
Izvor: novakdjokovicfoundation.org
