Koliko puta smo se
U školi sreli
I prošli ćutke
Kao dva stranca,
A znamo oboje
Šta smo hteli,
Srca su drhtala
Kao sa lanca.
Koliko puta smo se
Pogledom pili,
I od žeđi
Venuli do u kasno.
A znamo dobro
Gde bi bili
Da smo smeli to
Reći glasno.
Sada smo svoji i
Sasvim tuđi,
Na dve obale,
Dva kraja sveta.
Hajde, ko nekad
U oči uđi,
Protutnji kroz srce
Kao kometa.
Koliko puta sam
Losion krao
I košulje cvetne
Starijeg brata,
A znala si šta
Sam osećao
Čim bi stupila
Jutrom na vrata.
Zbog čudnog sjaja
Tonuh u krizu,
Kad bi ti hrabriji
Prišao neko,
A tako smo oboje
Bili blizu,
I jedno drugom
Uvek daleko.
Sada smo svoji
I sasvim strani,
Kao dva cveta
Na kraju sveta.
Hajde u mome
Oku plani,
Da ne zgasne nikad
Moja kometa.
