PEGAZ
Kada kažemo Pegaz, svi pogledamo u nebo. Nikakvo čudo jer Pegaz spaja Nebo i Zemlju, glasnik je bogova sa Olimpa. Nosi Zevsove munje i gromove unaokolo. Veseo, radostan konj. Krilat. Rođen je kao nus produkt silovanja Meduze Grogone od raspojasanog Posejdona, preinačenog u konja, i to u sred hrama boginje Atine. Atina je bila jako povređena tim činom. Meduza Gorgona je bila veoma zla, opakog jezika i pogleda, koji je pretvarao u kamen one koje je pogledala. Dugo je začeti Pegaz bio u njenoj utrobi, nije ga puštala van, sve dok Gorgoni nije glavu odsekao mitski junak Persej.
Neki kažu da Pegazu ime potiče od grčke reči izvor. Gde je udario kopitom niklo je jezero ili izvor u kome su se kupale muze, na radost pesnika, do dana današnjeg. Muze kupačice su svojim čarima uspaljivale maštu pesnika i stihovi su sami izvirali, poput bistre vode sa izvora. Raspojasane muze i raspojasani, neobuzdani pesnici. Kakav sklop.
Dugo je Pegaz bio u službi mitskog junaka Belerofonta i sa njim išao iz avanture i pobede u novu avanturu i pobedu. Zajedničkim snagama su ubili i čudovište Himeru, krvoločnu troglavu zverku. Ta njihova borba je preteča Svetog Georgija koji ubiva aždahu. Onda je Belerofont počinio greh oholosti. Tražio je da ga Pegaz, koristeći
svoja krila, odnese na Olimp među bogove, smatrajući sebe božanskim bićem, ili barem polubožanskim. LJut je bio Zevs zbog toga i strmoglavio ga je u bezdan a Pegaz se skrasio u štalama božanskih konja na Olimpu.
Muza Uranija i boginja zore Eos i dalje su njegove najbliže saradnice. Mitovi i legende bi nas odvele ko zna gde i zato još da kažem da krilati konj Pegaz i dan danas nastavlja da sa muzama nadahnjuje umetnike i spaja Zemlju i Nebo. A to zaista, priznaćete, nije lako. Prizivaju ga sa svih strana.
LJudi vole krilate konje, bilo ih je još dosta.
Ali, Pegaz je jedinstven i neponovljiv.
Konjotrk u vremenu Dušan Puača
