Budi uvek tu na mom nežnom ramenu
Noćas sam ti potpuno potišten i sam.
Dok krik raznosi nesebičnu sreću
Ono što više ne želim i neću proganja me
Nehotičnim usnama nepoželjnog dodira
Samo kada bi poverovala slatkim lažima.
Ne razumem lažne poljupce sreće i prkosa
Gasi se lava ugaslih dodira južnog vulkana.
Tri puta mi poštar kuca na zaključana vrata
Pobegao od sebe i melanholične dosade.
Dok krik onog Norveškog slikara razbija
Ljubavne predrasude ucveljenog pesnika sna.
Nad drenovim pupoljkom gde sam te ljubio
Kroz muk što se dolinom dojki sokom obasipa.
