Sve više sam tuđ
I samom sebi stran
U gradu koji
Više nije moj.
U dahu se hvata buđ
I crni se dan
Bez tvoga sunca
Što sprema nespokoj.
Sve češće sav vid
Mi je magle huk
Od neke čežnje
I odbeglog smeha.
Ja sam zid.
Ja sam umoran vuk.
Ja sam hodajuća crkva
Prepuna greha.
Sve jače ranu bodem
I kopam svoj vrt
U bolu što
Sećanja žežu.
Vreme je da odem.
Ti si moja smrt.
Ti si moj krst
Na koji me živog
Za tebe vežu.
