Portal “Pokazivač” želi laku noć, mirne i lepe snove.
Konj i vuk
Prošla zima i proleće izvuklo prvo travu.
Vuk, oronuo, jedva držeći glavu,
presamićen od umora i duge gladi
primeti konja na livadi.
„Dobra lovina – pomisli – kad bih ga samo dobio!
Eh, što nisi ovca, već bi moj bio!
A ovako, moraću majstor lukavstva biti
da bih ga mogao pridobiti.“
Priđe mu zatim smerno i reče, pun nade,
kako zna sve tajne ove livade,
kako u prste poznaje svaku travu
i kako njome može izlečiti i grudi i glavu
i svaku boljku. Ako konj ne želi da krije,
nestaće njegove boljke ko da je nikad bilo nije.
A to što sam pase, odrešen, bez spute,
znak je neke bolesti ljute.
„Imam – reče konj, kad ga vuk zapita –
čir ispod zadnjeg desnog kopita.“
„Sinko – reče vuk-lekar – od bolesti ove
nema teže, što donosi veće bolove.
Lečio sam mnoge konje visokog roda,
i svaka je boljka nestajala kao voda.“
Tako je govorio vuk, i čekao trenutak lep
da se što više približi konju uz rep.
Konju odjednom sve postade jasno,
i, ne čekajući da bude kasno,
ritnu se na vuka iz sve snage
i vilice mu zdrobi i sve zube drage.
Vuk pobeže, jauknuvši do neba,
govoreći sebi: „Tako ti i treba!
Ovo ti je baš zaslužena plata!
Svako se svoga mora držati zanata.
Sad si odjednom i travarsku veštinu izmislio,
a dosad si samo kasapin bio!“
Žan Lafonten
