Prvo ljubavno pismo sam dobila u osnovnoj školi. Napisao ga je dve godine stariji dečak. Da ne bude sumnje da je pismo ljubavno po koverti su crvenim flomasterom bila iscrtana srca. Poneko srce beše probodeno strelom.
Poštar je pismo dao tati,a on mi ga je vrlo značajno uručio.
Moje prvo pismo!
Još kucano na pisaćoj mašini!
Istina,bilo je tu nekih slova x,y,q koja behu višak,ali to nije umanjilo značaj događaja. Pisao je kako me je video u školskom dvorištu, kako je mašinu pozajmio od starije sestre koja uči Ekonomsku školu, naravno kad nikoga nije bilo kući. Čitala sam ga desetine puta. Čak sam svaki put čitala i ona slova x,y,q koja behu višak.
Posle su došla neka druga pisma. Sa letovanja. Pisma iz JNA. Pisma sa najnovijim slikom, sa napisanom posvetom. Pisma u kojima smo dogovarali sastanke. Pisma kojima smo se rastajali.
Bilo je i dugih, prelepih pisama. Čitavih malih romana u nastavcima.
Tih godina ljubavi su počinjale sa pismima. Pisana su pažljivo biranim rečima, cepana, pa ponovo pisana. U pisma su stavljane slike, presovane detelinke sa četiri lista, cvet sa prvog sastanka.
Ponekad bi papir bio naprskan parfemom, ili bi na kraju imao otisak usana od sveže namazanog karmina.
Poštari su bili posebno dragi ljudi u našim životima. Iščekivali smo njihove Tomos motorčiće koji su nazad imali korpu u kojoj je stajala crna kožna torba puna pisama, razglednica, dopisnica. Oni su najbolje znali ko ima momka, koga je ostavila devojka prema broju pisama koja su stizala.
I kraj ljubavi je bio obeležen pismima. Nekada bi ona bila pocepana I zapaljena, kao da treba uništiti širenje zarazne bolesti. Suze su bile neizbežan pratilac tog piromanskog čina.
Nekada bi pisma bila spakovana, uredno hronološki složena i vraćena pošiljaocu.
Ja sam svoja pisma godinama čuvala. Ponekad sam ih čitala, sećala se ljudi i vremena koje je prošlo. Nažalost u jednom malom požaru sva su izgorela.
Žao mi je što danas nema pisama. Danas nema čekanja, ali čini mi, se ni trajanja.
Taj osećaj dok pismo čekaš, dok ga pišeš ne može da se prepriča. Bura emocija dok pisma cepaš i pališ, vraćaš ili primaš sva svoja poslata pisma.
Nikada tastature računara, displeji telefona, stikeri i animacije ne mogu zameniti onaj otisak usana na kraju pisma.
Kakva vam je to ljubav bez pisama?
